Ђакон

Jump to: navigation, search
Ђакон узноси јектеније са амвона
Ђакон узноси јектеније са амвона

ЂАКОН (грч. δάκονος, од глагола διακονεί - служити, помагати), свештенослужитељски чин и најнижи степен Црквене јерархије, посвећен хиротонијом. Самостално не може да врши ниједно богослужење, већ само помаже Епископима и презвитерима. Ђакона рукополаже Eпископ.

Ђакон, као установа, потиче из апостолског времена. Наиме, пошто су се Aпостоли налазили на челу Цркве, њихова прва и основна служба била је проповед ο Господу Исусу Христу и његовом учењу. Али, када се број ученика повећао, а бриге око управљања црквеном општином умножиле, Aпостоли су предложили да се изаберу посебни људи који ћe преузети бригу око административних и других послова: "Не доликује нама (Апостолима) да оставивши ријеч Божју служимо око трпезе." (Дап 6,2), како би Дванаесторица могла непрестано да пребивају "у молитви и у служби ријечи." (Дап 6,4) И изабрали су седам људи (Стефан, Филип, Прохор, Никифор, Тимон, Пармен и Никола), које ћe Црквено предање назвати ђаконима (Јеванђелист Лука опширно описује избор и хиротонију седморице ђакона - Дап 6,1-6).

У почетку Хришћанства (у апостолско доба), у Цркви су служиле и старије, побожне жене - ђаконисе (грч. διακονίσσαι). Ђакони су имали литургијску и катихетску функцију, мада су у неким случајевима ђакони вршили и мисионарску службу, проповедали (Дап 7,2; 8,5) и вршили су и друге послове. Служба ђакона назива се ђаконија (грч. διακονία), а та реч налази се у Новом Завету не само у значењу службе ђакона (Рим 12,7) него и уопштеном значењу службе (Јев 1,14), службе пророка, апостола (1 Тим 1,12; Дап 1,17).

Ђакона има мирског и монашког реда (јерођакон). Почасно звање ђакона мирског реда је протођакон, а монашког - архиђакон. Одежду ђакона чине: орар, стихар и наруквице.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net