Јевреји

Jump to: navigation, search
Јеврејски обред
Јеврејски обред

ЈЕВРЕЈИ (грч: Εβραίοι); назив за припаднике Богом изабраног народа у Старом Завету, поред библијског и чешће коришћеног назива Израиљци; народ семитског порекла са Блиског Истока, који се поистовећује са вером Јудаизам, и обрнуто - они који су прихватали Јудаизам, постајали су и Јевреји; народ који образује државу Израел, са Јерусалимом као главним градом.

Библијска сведочанства

У (1 Мој 10,21) Нојев син Сим наводи се као "отац свих синова Еверових", који ће се појавити у трећем поколењу послењега. Према родословима у (1 Мој 11,10-26) и (1 Дн 1,24-27), ови синови Еверови обухватају све потомке Јектана и Фалека, од којих потиче Аврам, који је у Библији споменут као први који себе назива Јеврејином (1 Мој 14,13). Неки опет назив Јевреји изводе од јеврејског глагола "евер" - прелазити преко, па означава дошљаке из туђе земље. Зато не смемо смести с ума да је Јеврејин Аврам био један од "Еверових синова", што отвара и другу могућност тумачења речи - Јеврејином се означава човек који је "прекорачио", "прешао", који "долази с друге стране (Еуфрата)". Заправо сам Аврам за себе каже: "Јеврејин сам и дођох од преко", па би се назив Јевреји могао превести и са нашим "пречани", "дошљаци", "они од преко". Према Авраму се Јосиф и његова браћа у Мисиру означавају изразито као "ибри", као Јевреји (1 Мој 39,14; 17; 41,12; 43,32), а своју отаџбину Јосиф назива "јеврејском земљом" (1 Мој 40,15).

Током времена сузила се употреба речи Јеврејин и односила се искључиво на Израиљце; тако су ову реч употребљавали и народи и људи неизраиљског порекла, као нпр. Мисирци (2 Мој 1,15-19; 2,6-7,11,13), а при том Мојсије пред Фараоном с нагласком говори ο "Богу Јевреја" (2 Мој 3,18; 5,3); затим у време Саулово Филистејци (1 Сам 4,6,9; 14,11; 29,3), а у случају пророка Јоне то чине туђински бродари (Јона 1,9). Такође и Св. Павле, називајући себе Јеврејином (2 Кор 11,22; Флп З,6), наглашава своје јеврејско порекло у доба када се после расејања и пријема Идумејаца у јудејски народни савез такво порекло једва могло доказати или пак посведочити.

Реч "Јеврејин" употребљава се и у случајевима када се ради ο ослобађању робова, Јевреја, после истека службе или у нарочитим околностима (2 Мој 21,2; 5 Мој 15,12; Јер 34,9,14). Као што је Израиљац уопште нешто другачије међу туђим народима, тако се и овде израиљски роб истиче својим посебним односом према "јеврејском Богу" (5 Мој 15,15): "Опомињи се да си био роб у земљи мисирској и да те избави Господ Бог твој".

Јевреји су почели да се називају Јудејцима тек у каснијем периоду своје историје, после повратка из вавилонског ропства, пошто је тада јеврејски народ потицао из најмногобројнијег и најзначајннјег племена, Јудиног. Међутим, у неко време пре Христа, поново се јавља назив Јеврејин (Дап 6,1; 2 Кор 11,22; Флп 3,5).

Неке недоумице

До дана данашњег није на задовољавајући начин разрешено питање односа народа Хабиру, споменутог у разним акадским клинастим текстовима, а као Апиру јавља се у Египту. Хабирима се називају туђинци, стране плаћеничке групе, пљачкаши, као и поробљени становници, тако да се овом речи означава више социјални положај неголи народна припадност. Накнадни закључци који се одатле извлаче за првобитно значење Јевреја у Библији, остају под знаком питања, тим пре што није поуздана скоро истоветна језичка подударност речи Хабиру и Јевреји. Па ипак, један извештај у писмима из Амарне (XV век пне) пружа могућност закључка да се споменути Хабиру бар језички могу поистоветити са Израиљцима. Из Јерусалима, у време када према раном датирању изласка из Египта пада освојење Ханана под Исусом Навином, допиру хитне молбе за помоћ против упада народа Хабиру, упућене фараону Аменофису IV. Ма колико да је оспоравано поистовећивање речи Хабиру и Јевреји, оно се ипак допушта у ванбиблијским текстовима.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net