Апостол Јаков Зеведејев

Jump to: navigation, search
Апостол Јаков Зеведејев
Апостол Јаков Зеведејев

ЈАКОВ ЗЕВЕДЕЈЕВ (грч: Ιάκωβος του Ζεβεδαίου), познат и као Јаков Старији, један од дванаесторице Апостола Христових, син Зеведеја и Саломије, брат Апостола и јеванђелисте Јована (Мт 4,18-22; Мк 1,19; 3,17; Лк 6,14; Дап 1,13).

Нови Завет о Јакову

Заједно са оцем и братом, бавио се риболовом на Генисаретском језеру. Чувши Исусов позив, оставио је мреже и постао Његов ученик. Заједно с Петром и Јованом био је сведок неколико значајних новозаветних догађаја: присуствовао је Преображењу Христовом на Тавору (Мт 17,1-9; Мк 9,1-9; Лк 9,28-36); налазио се у Гетсиманском врту у време Христових предсмртних страдања (Мт 26,36-46), као и приликом васкрсења Јаирове кћери (Мк 5,37) и исцељења Петрове таште (Мк 1,29-31). Можда из ревности коју су Јаков и његов брат Јован показали у случају са Самарјанима (Лк 9,54; Мт 20,20; Мк 9,38; 10,35) Исус им је дао име Воанергес, тј. синови громова (υιός βροντής) (Мк 3,17).

Остатак живота

По примитку Светог Духа, проповедао је Јеванђеље по многим земљама, стигавши чак и до Шпаније. Након што се вратио са свог путовања, Јевреји су почели да се препиру са њим о Светом Писму, и позваше некаквог мага Хермогена и његовог ученика да им помогну. Не успевши да победе Истину коју је Јаков проповедао, и маг и ученик постадоше Хришћани, а Јевреји онда позваше неког Јосију који оклевета Јакова код Ирода. Јосија се касније покаја за то што је учинио, и постаде Хришћанин, и би осуђен на смрт заједно са Јаковом. На путу према губилишту, Јаков га загрли, целива и рече: "мир теби и опроштај." Тако Јаков беше први Апостол који је страдао за Христа, 44/45. године. Ирод Агрипа је заповедио да се посече мачем (Дап 12,2), чиме се испунило предсказање Спаситеља (Лк 21,16). Погребен је у Јерусалиму, а мошти су после пренешене у Шпанију, где се налазе и данас. Да би се разликовао од Јакова Млађег, прозван је Јаков Старији. Апостол Јаков Зеведејев се прославља 30. априла.

Сродне теме


Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net