Апостол Андреј
АНДРЕЈ, АНДРИЈА, АНДРЕЈА (грч: Ανδρέας) - Апостол, један од Дванаесторице, или тачније - првозвани Апостол Христов, пореклом из Витсаиде. Био је брат Св. Петра и ученик Св. Јована Крститеља. Он је разумео речи свог учитеља Јована о Агнецу Божијем и постао први следбеник Исуса, познавши у њему Месију (Помазаника) (Јн 1,40-42). На обали Галилејског језера постављен је за Апостола (Мт 4,18) и од тада па до краја био је следбеник Христов (Мк 13,3), (Јн 6,8; 12,22).
Живот и дело
Црквено предање нам сведочи да је Апостол Андреј почео своју мисионарску делатност у Витинији и Понту, на јужним обалама Црног мора. После је путовао у Византију где је основао цркву, постављајући Стахија за првог Епископа, једног од Седамдесеторице Апостола које је Исус Христос лично одабрао. После Педесетнице, проповедао је у Византији, Тракији, Русији, Епиру и на Пелопонезу. У Амису је у синагоги обратио Јевреје у Хришћанство, крстио их, излечио болесне, организовао цркву, и поставио свештеника у њој. У Витинији је проповедао, лечио болесне, и одвратио дивље звери које су их узнемиравале. Његовим молитвама су уништени пагански храмови, а они који су се опирали његовим речима, оболевали су и обраћали се њему да их излечи.
Ишао је у Херзом на Криму, а одатле је реком Дњепар допловио у пределе данашњег Кијева. Тада су тамо живели преци Руса и Срба, и Св. Андреј им је проповедао Христову науку. На једном кијевском брду је подигао крст и пророчански предвидео да ће Кијев да постане једно од главних упоришта Хришћанства, и да ће ту да буду подигнуте многе цркве. Одатле је отишао у Новгород, па затим у Рим. И Синопи се молио за ослобођење затвореног Апостола Матије, тако да су ланци спали са његових руку, а врата ћелије се отворила. Међутим, становници града су га ухватили, претукли, поломили зубе и секли прсте, и на крају мислећи да је мртав, бацили у некакву рупу. Исус Христос му се јавио исцеливши га и бодрећи да настави своју мисију. Када су га људи видели следећег дана, веома су се зачудили и поверовали у Господа Исуса Христа. Једном приликом је подигао из мртвих дечака, који је био јединац у мајке.
Страдање
На једном од својих мисионарских путовања, Андреј је посетио Грчки град Патрас. Кроз проповеди, чуда и излечења која је починио у име Господње, многе је обратио у Хришћанство. Међу излеченима била је и Максимилија, жена римског проконзула Егеата. Видевши то чудесно излечење, Стратоклис, веома мудри проконзулов брат, такође је поверовао и постао Хришћанин. Апостол Андреј га је рукоположио за првог Епископа Патраса.
Прелазак чланова његове фамилије у Хришћанство, разјарило је проконзула Егеата, и подстакнут наговарањима следбеника идола, одлучио да га разапне. На крају су то и урадили разапевши га на крст у облику слова "Х",
Његово тело су скунули са крста Епископ Стратоклис и Максимилија, и сахранили са свим почастима која припадају једном Апостолу. Убрзо су многи Хришћани дошли у Патрас да се поклоне гробу Св. Андреја. Егеат је, схвативши да је човек кога је мучио и убио био светитељ Божији, постаде обузет демоном који га је толико мучио, да се на крају сам убио.
Преношење моштију
Марта месеца 357. године, цар Константин, син Константина Великог, нареди да се мошти Св. Андреја пренесу из Патраса у цркву Светих Апостола у Цариграду. Тако се Апостол Андреј вратио у град који је први чуо Свето Јеванђеље са његових усана. На тај начин је, и за живота, а и после, постао оснивач цркве Исуса Христа у Цариграду. Његове мошти су и данас у Цариграду, заједно са моштима Св. Луке и Св. Тимотеја.
Сродне теме
- Дванаесторица
- Јеванђеље
- Апостол
- Андријевдан (празник)