Апостол Марко

Jump to: navigation, search
Апостол Марко, икона XIV век
Апостол Марко, икона XIV век

ΜΑΡΚΟ (грч: Μάρκος), јеванђелист, писац другог канонског Јеванђеља, један од Седамдесеторице. Био је син Марије, имућније жене из Јерусалима, у чијем дому се прва хришћанска заједница окупљала на молитву (Дап 12,12-25). Био је Петров ученик, левитског и свештеничког порекла. И Марко је, према ондашњем обичају, као Савле-Павле, Матеј-Левије, имао два имена Јован-Марко: "Јован звани Марко" (Дап 15,37; 13,5). Нови Завет спомиње његово име осам пута, и то поред два наведена, и у посланицама Св. Павла: (Кол 4,10; Фил 24,2 Тим 4,11; 1 Пет 5,13). Био је нећак Варнаве, такође једног од Седамдесеторице.

Нови Завет о Марку

Св. Павле је повео Варнаву и Марка из Јерусалима (Дап 12,25) на своје прво мисионарско путовање, које је започео у Антиохији (Дап 13,13). Марко је ишао као прислужник, што ћe рећи економ. Прошли су Кипар и када су се обрели у Перги памфилијској, Марко се вратио у Јерусалим; не зна се разлог зашто није наставио даље са Св. Павлом (Рм 11,13). У сваком случају, Св. Павле је био нерасположен овим чином, па кад је Варнава пред друго мисионарско путовање (после Апостолског сабора 49. године) предложио Павлу да поведу и Марка, Павле није пристао, јер их је био напустио у Памфилији: "Тако наста љутња, те се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови за Кипар" (Дап 15,36-40). Будући да Марка видимо са Св. Павлом током првог његовог сужањства (61-63. године) у Риму, то значи да су у међувремену поправили међусобне односе, јер га Св. Павле шаље на Исток са препоруком: "Ако дође, примите га" (Кол 4,10), а у Посланици Филимону спомиње се Марко као Павлов сарадник, на првом месту, са Аристархом, Димасом и Луком (Флм 23). Марко је свакако отишао у Малу Азију, међутим, Св. Павле га позива из свог другог сужањства (66-67. године) у Рим, у свом последњем књижевном делу: "Марка узми и доведи са собом јер ми је потребан за службу" (2 Тим 4,11).

Може се приметити да Св. Петар у својој Првој посланици, упућеној хришћанима "у расејању по Понту, Галатији, Кападокији, Азији и Витинији" (1 Пет 1,1), шаље поздрав "Цркве у Вавилону" и додаје: "и Марко, син мој" (1 Пет 5,13). Сигурно је управо Св. Петар превео Марка у Хришћанство, па га може назвати својим сином. Доиста, Марко је више сарађивао са Св. Петром него са Св. Павлом. Папије Јерапољски (170. године), ученик Св. Јована Богослова, назива Марка тумачем Св. Петра. Вероватно је његове проповеди преводио на латински, или је можда Петрове проповеди на арамејском преводио на грчки језик. Овај црквени учитељ сведочи да је Марко после растанка са Св. Павлом у Перги, постао сарадник Св. Петра све до успостављаља поновне сарадње. Такође према Папију, Марко је своје Јеванђеље писао по сећању на проповеди Св. Петра.

О животу Марка

Марко није био ученик Христов, нити учесник у свим његовим земаљским догађајима, мада је имао прилику да види Господа Христа у кући своје мајке и у последњим данима Његовог живота. Наиме, Марко очигледно говори ο себи када у (Мк 14,51-52) описује "неког младића огрнутог платном по голом телу", кога Јевреји ухватише, "а он оставивши платно, го побеже од њих". Ово је зацело лична реминисценција самог јеванђелисте, иначе дигресија у опису страдања Христових не би имала смисла. По писању Јевсевија Кесаријског у његовој Црквеној историји и Јеронима у Изврсним мужевима, Марко је проповедао у Александрији. Управо Јевсевије бележи да је Марко био први александријски Епископ, а тиме и Египта. Сејао је семе науке Христове по Либији, Амоникији и Пентапољу, и најзад у Александрији, где је многе незнабошце обратио у Хришћанство.

Због тога науме да му се освете, и на дан њиховог паганског бога Сераписа, упадну у цркву, вежу Марка, и почну га немилице тући, улицама вући и мучити. Тако су са њим поступали све док није испустио душу и преставио се Господу. Хришћани у Буколи, недалеко од Александрије сахране тело Апостола Марка, на месту где су се обично окупљали на молитву, а на том месту касније подигоше и цркву. Пре хиљаду година, мошти Светог Марка су пренесене у Венецију, у храм посвећен њему, где се и данас налазе. Ту се чува и један стари рукопос Јеванђеља по Марку, за који се сматра да га је лично Марко писао. Александрија га слави као свога заштитника. Црква га слави 25. априла.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net