Благовести

Jump to: navigation, search
Икона Благовести на Царским Дверима
Икона Благовести на Царским Дверима

БЛАГОВЕСТИ (грч: Ευαγγελισμός της Θεοτόκου), празник којим се прославља догађај ο коме говори јеванђелист и Апостол Лука (Лк 1,26-38). Тог дана се Хришћани подсећају доласка Архангела Гаврила који је Богородици јавио благу вест да ће зачети од Духа Светога и да ће родити Сина Божијег као Сина Човечијег. Он ће бити Месија, Исус Христос (Помазаник) и Спаситељ света и човека. На празник Благовести, Богородица Марија је својом послушношћу Богу исправила Евин грех непослушности. Ева је своју слободу употребила на зло и на радост ђавола, јер је погазила заповест Божију и директно утицала да човек и свет остану ван Божијег вечног живота. Богородица је своју слободу пројавила као љубав према Богу и као верна слушкиња ускликнула: "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој" (Лк 1,38). Једна је дакле затворила врата спасења, врата живота вечног, а друга их је отворила и тако постала највећа и најхваљенија жена од постанка до краја света. Због тога, Благовести улазе у ред највећих празника Цркве Христове.

Беседе на овај празник срећемо још у IV веку. Прославља се 25. марта. Икона којом се представља овај догађај приказује Богородицу Марију како седи на престолу и чита књигу (Свето Писмо), а Анђео благовесник стоји, држећи у руци крин, и исказује своје посланство речима: "Радуј се благодатна..." На иконостасу се икона налази на Царским Дверима, и то тако да је на једном крилу двери Богородица, а на другом Арханђел Гаврило. Понекад, нарочито међу Словенима, Арханђел се као небески кнез слика у царском оделу. Међу најлепшим представама Благовести у византијској, па и светској уметности сматрају се оне из манастира Курбиново и Милешева.

Благовести могу да падну на Васкрс, и на Велики петак. И у једном и у другом случају не изоставља се служба (Литургија) овог празника, а служи се Литургија Св. Јована Златоустог.

Народни обичаји

Док Благовести не прођу људи се још увек боје зиме. Време око Благовести, нарочито кад почне да пада снег или суснежица, зове се бабини козлићи, бабинијарци, бабини позајменици или бабини укоди. Народ слави Благовести као велики празник, па се може чути уверење да је толико велики празник да на тај дан ни птице у шуми не савијају гнездо. Светкују га највише жене због порода. Нероткиње одлазе у цркве и манастире, где су иконе посвећене Благовестима и моле се светој Богородици.

Опште раширено веровање је да се на овај дан треба умити у потоку или реци. Тимочком крајином овог дана по брежуљцима и пропланцима пале се ватре, а младићи и девојке играју око ње. На Благовести се сади паприка да би била блага. Од тог дана почиње сетва јарих жита и тада се износи семе на сунце. Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари обрезују лозу.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net