Девтероканонске књиге

Jump to: navigation, search

ДЕВТЕРОКАНОНСКЕ КЊИГЕ (грч. βιβλία δεύτερο κανονικά), књиге или делови књига Старога Завета које се налазе у преводу Старога Завета на грчки језик, тзв. Септуагинти (грчки превод Седамдесеторице - LXX).

Спадају у тзв. шири, александријски канон књига Старога Завета. Девтероканонске књиге јесу другоканонске књиге (стсл. второканонске), тј. књиге касније додате првом канону (протоканону). Чињеница је да поједини Свети Оци изобилно наводе делове и цитате из појединих другоканонских књига, па се и учење Цркве заснива на неким одељцима из њих (нпр. име Арханђела Рафаила узето је из Књиге ο Товиту (3,16), Урила из 2. Језд (4,1), Салатила такође из 2. Језд (5,16). Читају се на богослужењима, углавном као паримије на вечерњем (најчешће из Књиге Премудрости Соломонове).

Реагујући на успон Хришћанства, Јевреји су сузили свој канон и на крају из њега искључили девтероканонске књиге, мада су их и даље сматрали светима. Савремени јеврејски канон није био строго фиксиран све до трећег века после Христа. Занимљиво је да ту познију верзију јеврејског канона Старог Завета већина савремених Протестаната усваја уместо канона раног Хришћанства.

Друго правило Шестог васељенског сабора (691. године), позивајући се на Апостолска правила (85. канон), правила Лаодикијског сабора (60. канон) и правила Картагинског сабора (32. правило), не прави никакве суштинске разлике између протоканонских и девтероканонских књига Старог Завета.

Девтероканонске књиге

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net