Парусија

(Преусмерено са Други Христов долазак)
Jump to: navigation, search
Други Христов долазак
Други Христов долазак

ПАРУСИЈА, ДРУГИ ХРИСТОВ ДОЛАЗАК (грч. παρουσία), грчка реч која буквално преведена означава присуство; узета је из историје грчко-римског света где је служила за означавање царевих посета. У Новом Завету се употребљава за очекивани, поновни, Други Христов долазак. Црква своју веру у Други Христов долазак исповеда и у 7. члану Никеоцариградског Символа Вере: "И Који ћe опет доћи са славом да суди живима и мртвима..."

Парусија у Библији

Пророчанства о Другом Христовом доласку налазимо и у Старом Завету. Пророк Јоило у (2,10-11) говори о сили у којој ће Син Божији да се појави на дан Суда. У Новом Завету је сам Спаситељ говорио о Свом поновном доласку: (Мт 16,27; 24,27; 25,31), (Mк 8,38), (Лк 12,40); а говорили су и Апостоли (1 Јв 2,28; 1 Кор 4,5; 1 Сол 5,2-6), а и целокупно Црквено Предање о томе сведочи већ две хиљаде година - вера Цркве је изражавана и кроз спомињање Парусије и у самом Символу Вере. По речима самог Спаситеља, Његов долазак ће бити видљив свима, са јасним знаком Сина Човечијега на небу; а и Он сам ће бити јасно видљив свима. Зато нас и упозорава да се не обазиремо на оне који нам буду говорили: "ево овде је Христос; или: ено онде" (Мк 13,21), јер ће се Он лично показати свима - толико ће јасан бити Његов долазак.

Дешавања по Другом Христовом доласку

Парусија ће бити велико изненађење, врхунски догађај последње стварности, који ћe бити испуњење тријумфалне Христове победе над злом. Тај догађај обухвата неколико драматичних есхатолошких збивања:

Парусија има два значења:

  • Христос је светотајински већ присутан: "ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека" (Мт 28,20). Његова вечна присутност у Цркви и свету је већ остварена.
  • Али Он ћe јавно и славно, видљиво свима и то физичким очима, поново доћи: "Овај Исус који се од вас узнео на небо, тако ћe исто доћи као што га видјесте да одлази на небо" (Дап 1,11).

Други Христов долазак, ма колико био одлучујући, нераздвојив је од реалности Првог доласка, и не значи искључиво временску близину на коју је Исус Христос упозорио, јер "о дану томе или ο часу нико не зна, ни Анђели на небу, ни Син, до једино Отац" (Мк 13,32), него је реч ο суштинској близини Парусије, која је сасвим извесна.

Хришћани живе с чврстом и непоколебљивом надом у будуће спасење (1 Пет 1,3-4), а та есхатолошка нада претпоставља активно искупљење историјског времена, а не "страшно очекивање суда" (Јев 10,27). Христос је у току пребивања на земљи, а нарочито у чуду свога Васкрсења, показао не само присуство него и славу своју. По окончању земаљске мисије Он седи "са Оцем својим на престолу његову" (Дап 2,30), а последњи дан је присутан не само у Христу, него и у онима који су у Њему, који у Њега верују (Еф 5,5). Тај дан представља једну истинску есхатолошку теофанију, стварност Царства Божијег, а не само његов предукус, јављање саме Свете Тројице у Есхатону, тј. на крају историје, почетак новог века без времена.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net