Литургија пређеосвећених дарова

Jump to: navigation, search

ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА, Литургија раније освећених дарова (грч. Λειτουργία των προηγιασμένων), богослужење на коме се не врши чин приношења и освећења Часних дарова, него су Часни дарови (Тело и Крв Христова) освећени на претходној Литургији Св. Василија Великог и Св. Јована Златоустог (од Сиропусне до Цветне недеље).

Историјат

Настала је у првим вековима Хришћанства (по сведочењу Св. Симеона Солунског), и њен суштински садржај потиче од Апостола и њихових наследника Епископа, а њена данашња форма резултат је развоја током времена. Ова Литургија настала је због тога што су дани Великог поста дани жалости и кајања. У те дане, Литургија се није служила (јер је Литургија радосна слава), осим у дане суботе и недеље, који славе успомену на стварање света и Христово Васкрсење. Пошто је било Хришћана који су желели да се причешћују сваки дан поста, а не само два пута седмично, и да би им се удовољило, нађен је начин који је омогућио њихово причешћивање током седмице, а да се не повреди жалост верних и строгост поста: наиме, на недељној Литургији, освећивано је дарова више него обично и чувано за оне Хришћане који су желели да се причесте сваки дан. Из оваквог начина причешћивања, прописаног у дане Великог поста, развило се током времена посебно богослужење - Литургија пређеосвећених дарова. Трулски сабор (692) наредио је да се ова Литургија савршава у свим црквама, а данас се она врши: У среду и петак Великог поста, у прва три дана Страсне седмице и у друге дане Великог поста, по потреби.

Није познато ко је саставио изворни текст Литургије пређеосвећених дарова. Њу је записао, и тако сачувао од заборава и даљих радикалних промена, Григорије Велики (или Двојеслов, Дијалог), Епископ римски (604), када је био апокрисијар у Цариграду (578-582). Сређен чин ове Литургије уведен је прво у Цариградској цркви, а 615. године уведена је у Литургију пређеосвећених дарова песма "Ныне силы небесныя". Даље кориговање ове Литургије приписује се цариградском Патријарху Герману (VIII век), док се њен данашњи облик приписује такође цариградском Патријарху (XIV век).

Припрема и освећење Агнеца

Свештеник врши Проскомидију као обично, истовремено спрема и Агнец за ову Литургију: пошто извади Агнец за Литургију тог дана, вади још онолико Агнеца из припремљених просфора колико ће се Пређеосвећених служити те седмице. Притом, говори над сваком просфором посебно: "У спомен...", "Као овца..."; затим: "Жртвује се Јагње Божје...", "Један од војника...", и ставља све извађене Агнеце на дискос више дневног Агнеца. Затим улива вино и воду у путир по чину Проскомидије, и завршава овај чин као обично.

После призивања Светога Духа на дневној Литургији, кад благосиља Агнеце, говори: "И учини овај Хлеб..." - у једнини, а не у множини, јер је један Христос. После, када говори: "Светиње светима", подиже све Агнеце заједно, а не само један. Разлама само један, редовни Агнец, ставља честицу ИС у путир, и улива топлоту по обичају. Затим стави губу на длан леве руке и на исту постави један Агнец, намењен за Литургију пређеосвећених дарова, окренувши његову мекану страну горе. Онда кашичицом натапа Светом Крвљу Агнец унакрст, по крсту који је урезао на Проскомидији. Тако натопљен Агнец, полаже у нарочито за то одређени кивот, и то кором на доле. (Дно кивота, ако није позлаћен, претходно се прекрије белим чистим папиром). То исто чини и са осталим Агнецима, стављајући их у кивот, који на крају затвори и остави на своје место. После тога се причешћује и завршава Свету Литургију као обично.

Радње пред почетак Литургије

Пред свету Литургију пређеосвећених дарова, савршавају се Великопосни часови: 3., 6. и 9. са Изобразитељном, док сама Литургија почиње вечерњем. Кад се заврши 9. час, обично лосле молитве: "Господе и Владару живота мога...", свештеник и ђакон стају пред свете двери, поклоне се три пута, целивају свете иконе и моле се као обично пред почетак Литургије, изостављајући само молитву: "Господе, пружи руку своју..." Ушавши у олтар, чине три поклона пред Престолом, и целивају Свето Јеванђеље и Престо. Затим ђакон узима стихар са орарем, прима благослов од свештеника и облачи се ништа не говорећи. Облачи се и свештеник у потпуну свештеничку одећу, осењујући крсним знаком сваки поједини део одеће. При томе само говори: "Господу се помолимо", и ништа више. Кад се обуку, оперу руке ништа не говорећи; и по завршетку Изобразитељне, свештеник говори отпуст.

После тога стану обојица пред Престо, поклоне се три пута, и целивају: свештеник Свето Јеванђеље, а ђакон Престо, не говорећи ништа. Затим ђакон ћутке приклони главу пред свештеником, свештеник га ћутке благосиља крсним знаком, и ђакон, поклонивши се, одлази на амвон и говори громко: "Благослови, владико." А свештеник почиње Свету Литургију: "Благословено Царство..."

Поредак Литургије

Проскомидија

Проскомидија за ову Литургију се обавља заједно да проскомидијом Литургије на којој се врши освећење Дарова, који се онда деле на овој Литургији. За поредак Проскомидије, погледати чланак: Проскомидија

Литургија оглашених

Ђакон: Благослови, владико.

Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Чтец: "Ходите поклонимо се..." (три пута), и Псалам 103: "Благосиљај душо моја Господа..."

Ђакон улази у свети олтар, а свештеник стојећи пред светим Престолом, 
чита тихо молитве вечерња, зване светилничне (почевши од четврте):

Молитва 4: "Ти кога Свете Силе..."
Молитва 5: "Господе, Господе, Ти све држиш..."
Молитва 6: "Боже велики и чудесни..."
Молитва 7: "Боже велики и вишњи..."

Када се заврши читање псалма, ђакон говори са амвона Велику јектенију.

Ђакон: У миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За мир свега света, за непоколебљивост светих Божијих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За најсветијег Патријарха (или високопреосвештенога Митрополита, или преосвештеног Епископа) нашег (име), за часно презвитерство, у Христу ђаконство, за сав клир и верни народ, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За благоверни и христољубиви род наш и за Православне Хришћане, да им Господ Бог помогне и да одоле сваком непријатељу и противнику, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За овај град (или: за ово село; за свету обитељ ову), за сваки град, крај и оне који вером живе у њима, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских и времена мирна, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За оне који плове, за путнике, болеснике, паћенике и сужње, и за њихово спасење, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Ђакон: Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник тихо говори молитву Првог антифона: "Господе сажаљиви и милостиви..."

Свештеник: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Чтец: Чита Први антифон 18. катизме (Псалам 123): "Јер кад Господ не би био с нама.." Само у среду пете недеље поста 7. катизма (Псалам 48): "Чујте ово сви народи.."

По завршеном антифону, ђакон говори Малу јектенију.

Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник тихо говори молитву Другог антифона: "Господе, немој нас у јарости твојој прекорити..."

Свештеник: Јер је твоја моћ, и твоје је царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Чтец: Чита други антифон 18. катизме (Псалам 128): "Много ми досађиваше..." Само у среду пете недеље поста 7. катизма (Псалам 50): "Помилуј ме Боже..."

За то време, свештеник дигне свето Јеванђеље и стави га иза антиминса усправно, лицем према себи.
Затим развија антиминс, одлази и узима свети дискос са Предложења и ставља га на развијени антиминс.
По завршеном антифону, ђакон говори Малу јектенију.

Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник тихо говори молитву Трећег антифона: "Господе Боже наш, опомени се нас..."

Свештеник: Јер си благ и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Чтец: Чита трећи антифон 18. катизме (Псалам 132 и 133): "Гле, што је тако добро или красно..." Само у среду пете недеље поста 7. катизма (Псалам 54): "Чуј, Боже, молитву моју..."

За то време свештеник метанише пред светим Престолом,
узима из кивота свети Агнец, и ставља Га пажљиво и побожно на свети дискос.
По завршеном антифону, ђакон говори Малу јектенију.

Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник: Јер си ти Бог наш, Бог који милује и спасава, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Народ: "Господе, завапих Теби..."

Свештеник прима кадионицу и окади свети Хлеб (освећен на прошлој Литургији)
и свети Престо унаоколо. Затим метанише три пута пред светим Хлебом,
па кад се почну певати стихови: "Положи, Господе...", стави свети дискос
са светим Хлебом себи на главу држећи га обема рукама, и идући полагано
око светог Престола, преноси га пажљиво и побожно на Предложење.
Ђакон иде испред свештеника са свећом и кади, појци и народ певају тихо стихове,
и сав народ и појци тада клекну на земљу.

Свештеник стави свети дискос на Предложење, улије у свети путир вино и воду,
и покрива дискос и путир покривачима, кадећи их, али не говорећи ништа,
изузев на крају, при стављању воздуха: "Молитвама светих Отаца наших,
Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас. Амин."

Окадивши Пређеосвећене Дарове на Предложењу, свештеник се враћа светом Престолу,
савија антиминс, а ђакон кади свети Престо, олтар и сав храм.
Кад се запева: "Слава...", отварају се царске двери, и на: "И сада и увек..."
свештеник и ђакон чине Вход са кадионицом.

Ако се на Литургији чита Јеванђеље, а то бива на празник Обретења главе Св. Јована Претече,
на дан Светих Четрдесет Мученика, на храмовни празник, као и у прва три дана Велике недеље,
онда се Вход врши са Јеванђељем.

За време входа, свештеник чита молитву: "У вече, и ујутро, и у подне хвалимо..."

Ђакон: Благослови, владико, свети Вход.

Свештеник благосиљајући према истоку, говори тихо: "Благословен Вход..."

Ђакон: Премудрост, смерно стојмо!

Чтец: Исусе Христе, Светлости тиха, свете славе бесмртнога Оца Небескога, Светога, Блаженога; дочекавши залазак сунца и видевши светлост вечерњу, певамо Оца, Сина и Светога Духа Бога; достојан си да у сва времена будеш слављен гласовима радосним, Сине Божији, Ти живот дајеш; зато Те свет слави.

Кад свештеник и ђакон уђу у свети олтар, поставља се на царске двери
свећњак са свећом, а ђакон окачи кадионицу ο свећњак.

Ђакон: Пазимо!

Свештеник: Мир свима.

Ђакон: Премудрост!

Чтец: Прокимен. (и чита прву паримију из књиге Постања)

Ђакон: Пазимо!

Чтец: (Пева други прокимен)

Ђакон: Заповедите!

Чтец и сав народ у храму клекну. Свештеник обема рукама узима свећњак
са запаљеном свећом и кадионицом, окрене се светом Престолу и
чинећи свећњаком крст, говори гласно: "Премудрост, смерно стојмо!"
Затим се окрене на запад народу и говори гласно: "Светлост Христова просвећује све."
И оставља свећњак са кадионицом опет на царске двери, а чтец и сав народ устају.

Чтец: (Чита другу паримију)

Ако се сутра слави празник или свети који има бденије или полијелеј,
читају се овде и паримије празнику или светоме.
По завршетку паримија свештеник, гласно: "Мир ти!"

Ђакон: Премудрост!

Чтец: Нека узиђе молитва моја као кадило преда Те, уздизање руку мојих као принос вечерњи.

За то време свештеник узме кадионицу са свећњака и кади предњу страну светог Престола.
Сав народ у храму клечи. После тога чтец клекне, а појци десне певнице и народ на десној
страни храма устану и певају исто: "Нека узиђе...", па опет клекну.

Свештеник кади јужну страну светог Престола, а чтец, певачи леве певнице
и сав народ на левој страни храма клече. Чтец устане и говори стих први.

Чтец: Господе, κ Теби вапим, услиши ме; почуј глас мољења мојега када завапим Теби.

Појци и народ леве стране устају и певају: "Нека узиђе...", па опет клекну.

Свештеник кади источну страну светог Престола, а чтец, певачи десне певнице
и сав народ на десној страни храма клече. Чтец устане и говори стих други.

Чтец: Постави, Господе, стражу језику моме, и огради уста моја.

Појци и народ десне стране устају и певају: "Нека узиђе...", па опет клекну.

Свештеник кади северну страну светог Престола, а чтец, певачи леве певнице
и сав народ на левој страни храма клече. Чтец устане и говори стих трећи.

Чтец: Не дај срцу моме да застрани на зле помисли, да не измишља изговоре за грехе.

Појци и народ леве стране устају и певају: "Нека узиђе...", па опет клекну.

Свештеник одлази светом Предложењу, окади Пређеосвећене Дарове,
затим кади и Горње место, а сав народ клечи.

Свештеник тада оставља кадионицу па кад се заврши певање,
клекне пред свети Престо и пева: "Нека узиђе молива моја као кадило преда Те."

Затим свештеник устаје и чини три метаније, а сав народ наставља песму,
устајући: "Уздизање руку мојих као принос вечерњи."
Ако се на Литургији чита Апостол и Јеванђеље, иде следеће.

Ђакон: Пазимо!

Свештеник: Мир свима.

Чтец: И духу твоме.

Ђакон: Премудрост!

Чтец: Прокимен глас.. (каже који је глас прокимена и гласно прочита прокимен)

Народ: (Отпева прокимен по гласу који је назначен)

Ђакон: Пазимо!

Чтец: (Чита Апостол, а ђакон за то време кади Олтар, Иконостас и происутни народ у храму)

После Апостола Свештеник: Мир ти (читачу)!

Чтец: И духу твоме.

Ђакон: Премудрост!

Чтец: Алилуја. (трипут)

Народ: Алилуја. (трипут)

Затим ђакон узима Свето Јеванћеље и моли од свештеника благослов за читање Јеванђеља.

Ђакон: Благослови, Владико, благовјеститеља (име јеванђелисте).

Свештеник: "Бог, молитвама светог..."

Ђакон: Амин.

Затим излази кроз Царске двери носећи Јеванђеље, и говори.

Ђакон: Премудрост, смерно стојмо; чујмо Свето Јеванђеље.

Свештеник: Мир свима.

Народ: И духу твоме. 

Ђакон: Читање Светог Јеванђеља од (име јеванђелисте чије се Јеванђеље чита)

Народ: Слава теби, Господе, слава теби.

Свештеник: Пазимо!

Ђакон чита Свето Јеванђеље, а по завршетку читања свештеник каже.

Свештеник: Мир теби благовеститељу!

Затим ђакон стаје на уобичајено место и говори јектенију.

Ђакон: Рецимо сви из све душе, и од свега ума свога, рецимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Господе Сведржитељу, Боже отаца наших, молимо Ти се, услиши и помилуј.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Помилуј нас, Боже, по великој милости својој, молимо Ти се, услиши и помилуј.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Још се молимо за благоверни христољубиви род наш и за све Православне Хришћане.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Још се молимо за најсветијега Патријарха (или високопреосвештенога Митрополита, или преосвештеног Епископа) нашег (име), и за сву у Христу браћу нашу.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Још се молимо за браћу нашу, свештенике, ђаконе, и за сво у Христу братство наше.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ако је манастир: Још се молимо за настојатеља ове свете обитељи (име),
и за сво у Христу братство његово.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Још се молимо за блажене и незаборавне свете патријархе Православне, за благочестиве цареве и благоверне царице, за осниваче овога светога храма (ако је манастир: свете обитељи ове), и за све до сада преминуле Православне оце и браћу нашу који овде почивају, и за Православне свуда.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Ђакон: Још се молимо за оне који плодове доносе и добро творе у светом и свечасном храму овом, за оне који се труде, који певају, и за присутни народ, који очекује од Тебе велику и богату милост.

Народ: Господе, помилуј. (трипут)

Свештеник говори Молитву усрдног мољења: "Господе, Боже наш, прими ово усрдно мољење..."

Свештеник: Јер си милостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон: Оглашени, помолите се Господу.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Верни, помолимо се за оглашене.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их Господ помилује.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их научи речи истине.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да им открије Јеванђеље правде.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их присаједини својој светој, саборној и апостолској Цркви.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Оглашени, главе своје Господу приклоните.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник чита молитву за оглашене, пред распростирање антиминса: "Боже, Боже наш, Творче..."

Свештеник: Да и они с нама славе пречасно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Само до среде четврте недеље Поста се говори:

Ђакон: Ви који сте оглашени изиђите; оглашени, изиђите;
ви који сте оглашени изиђите; нико од оглашених да не остане.
Α ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.
Од среде четврте недеље поста па све до Велике среде се говори:

Ђакон: Ви који сте оглашени, изиђите; оглашени, изиђите;
ви који сте за Просвећење, приступите; помолите се ви који сте за Просвећење.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Верни, помолимо се Господу за браћу која се спремају за свето Просвећење, и за њихово спасење.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их Господ Бог наш утврди и укрепи.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их просвети просвећењем богопознања и побожности.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их у погодно време удостоји бање поновног рођења, отпуштења грехова и одеће бесмртности.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их препороди водом и Духом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да им дарује савршенство вере.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да их приброји своме светом и изабраном стаду.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Спаси, помилуј, заштити и сачувај их, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Ви који сте за Просвећење, главе своје приклоните Господу.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник говори молитву за оне који се припремају
за свето Просвећење: "Покажи, Господе, лице своје..."

Свештеник: Јер си Ти просвећење наше, и Теби славу узносимо,
Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон: Ви који сте за Просвећење, изиђите; који сте за Просвећење, изиђите;
ви који сте оглашени, изиђите; нико од оглашених да не остане;

Литургија верних

Ђакон: А ви који сте верни, опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Премудрост!

Свештеник говори прву молитву верних: "Боже Велики и Прослављени..."

Свештеник: Јер Теби приличи свака слава, част и поклоњење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Ђакон: Опет и опет у миру Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За мир свега света, за непоколебљивост светих Божијих Цркава, и сједињење свих, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За овај свети храм, и за оне који са вером, побожношћу и страхом Божијим улазе у њега, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Премудрост!

Свештеник говори молитву верних другу: "Владико Свети, Преблаги, молимо Тебе..."

Свештеник: По дару Христа твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Народ: Сада Небеске Силе с нама невидљиво служе: јер ево улази Цар славе; ево већ принесена тајанствена Жртва долази, свечано праћена. Са вером и љубављу приступимо, да причасници вечнога живота постанемо. Алилуја, Алилуја, Алилуја.

За то време ђакон улази у олтар и кади свету Трпезу, свето Предложење,
свештеника, свете двери, иконе и народ, говорећи притом 50. псалам.

Затим свештеник и ђакон стану пред свети Престо и говоре тихо: "Сада Небеске Силе..."(трипут),
клањајући се, па целивају крст и свети Престо и одлазе Пређеосвећеним Даровима на светом Предложењу.

Свештеник се клања три пута, говорећи тихо: "Боже, очисти ме грешнога...",
кади свете Дарове, узима воздух и стави га на плећа ђакону (ако не служи ђакон - себи на плећа),
узме у десну руку свети дискос и стави га себи на главу у леву руку узме свети путир,
и кад народ запева: "Ево већ принесена тајанствена Жртва..." излазе на северне двери,
и тако чине Вход. Ђакон иде напред и кади свештеника, а он, ништа не говорећи,
тихо и са страхом Божијим иде за њим; и улазе у свети олтар. За то време сав народ у храму клечи.

Кад уђу у олтар, народ устаје и пева: "Са вером и љубављу приступимо..."
Свештеник ставља свети дискос на свети Престо према својој левој,
а свети путир према својој десној руци, скида покриваче, узима воздух,
кади га и покрива њиме свете Дарове, ништа не говорећи.
Онда свештеник и ђакон метанишу три пута пред светим Престолом, говорећи молитву
светог Јефрема Сирина: "Господе и Владару живота мога, дух лењости, мрзовоље,
властољубља и празнословља не дај ми. Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави,
даруј мени, слузи твоме. О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове,
и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин."

Истовремено метанишу и сви присутни у храму.

Ђакон: Допунимо молитву своју Господу.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: За предложене и Пређеосвећене часне Дарове, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да човекољубиви Бог наш, примивши их у свој свети и наднебески и умни Жртвеник, као мирис миомира духовнога, ниспошље нам за то божанску благодат, и дар Светога Духа, помолимо се.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Да нас избави од сваке невоље, гњева, опасности и нужде, Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Сво вече савршено, свето, мирно и безгрешно, од Господа молимо.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Анђела мира, верног вођу, чувара душа и тела наших, од Господа молимо.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Опроштај и отпуштење грехова и сагрешења наших, од Господа молимо.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Добро и корисно душама нашим. и мир свету, од Господа молимо.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Остало време живота свога у миру и покајању да проведемо, од Господа молимо.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Крај живота нашега да буде хришћански, без бола, непостидан, миран, и да добар одговор дамо на Страшном Христовом суду, молимо.

Народ: Подај, Господе.

Ђакон: Измоливши јединство вере и заједницу Светога Духа, сами себе и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник, након полагања светих Дарова на свети Престо,
моли се тихо: "Боже неизрецивих и невидљивих тајни..."

Свештеник: И удостој нас, Владико, да смело и неосуђено смемо призивати Тебе небескога Бога Оца и говорити.

Народ: Оче наш који си на небесима, да се свети име твоје, да дође царство твоје, да буде воља твоја и на земљи као на небу; хлеб наш насушни дај нам данас; и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својнм; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога.

Свештеник: Јер је твоје царство и сила и слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник: Мир свима.

Народ: И духу твоме.

Ђакон: Главе своје Господу приклонимо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник приклони главу и моли се тихо: "Боже, једини добри и милосрдни..."

Свештеник: Благодаћу и милосрђем и човекољубљем Јединороднога Сина твога, са којим си благословен, са пресветим и благим и животворним твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник се моли тихо: "Чуј, Господе Исусе Христе Боже наш..."
Онда се свештеник и ђакон клањају трипут, говорећи: "Боже, очисти..."

Ђакон: Пазимо!

Тада свештеник с великим страхом Божијим и побожношћу пружи руку испод воздуха,
којим су покривени свети Дарови, дотакне се руком животворног Хлеба,
не подижући га, и говори гласно: "Пређеосвећене Светиње светима".

За то време сав народ у храму клечи и уставши пева: "Један је свет,
један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин."

И одмах се пева Причастен: "Окусите и видите, јер је благ Господ. Алилуја, Алилуја, Алилуја."

За то време свештеник скида воздух са светог дискоса и путира, као и звездицу,
а ђакон ушавши у олтар, говори тихо: "Разломи..." 
Свештеник разлама свети Агнец на четири дела и говори: "Ломи се..."

Онда узме део ИС, начини њиме крсни знак над светим путиром и ставља га у њега,
ништа не говорећи. Ђакон налије крстолико топлоту у свети путир, ништа не говорећи.
И причешћује се светим Тајнама са страхом и побожношћу, претходно се помоливши
молитвом пред причест: "Верујем Господе и исповедам..."
Свештеник предајући ђакону свети Хлеб, говори тихо: "Теби ђакону (име)..."
Узимајући и сам свето Причешће, говори: "Часно и пресвето и пречисто..."

Ако свештеник служи сам, без ђакона, он сада не пије из светог путира.
Ако пак служи са ђаконом, свештеник сада узме свети путир и пије из њега,
ништа не говорећи. Ђакон пије из светог путира после заамвоне молитве,
употребљавајући свете Дарове.

И припремају свете Дарове за причешће верних, стављајући преостале честице у свети путир.
Онда ђакон, примивши свети путир из руку јереја, показују га са двери народу
говорећи: "Са страхом Божјим, и вером приступите."

Народ: Благосиљаћу Господа у свако време; прослављање Њега је у устима мојим.

Тада приступају верни и примају божанске Тајне. После светог Причешћа, свештеник благосиља народ.

Свештеник: Спаси, Боже, народ твој и благослови наслеђе твоје.

Народ: Хлеб небесни и чашу живота окусите и видите, јер је благ Господ. Алилуја, Алилуја, Алилуја.

Свештеник кади свете Дарове, даје ђакону свети дискос,
сам узима свети путир, и говори тихо: "Благословен..."

Свештеник: Свагда, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин. Нека се испуне уста наша хвале твоје, Господе, да певамо славу твоју, јер си нас удостојио да се причестимо светим твојим, божанским, бесмртним и животворним Тајнама; сачувај нас у твојој светињи, да се сав дан поучавамо правди твојој. Алилуја, Алилуја, Алилуја.

Ђакон оставља свети дискос на Предложење, а свештеник свети путир, онда ђакон стаје на своје место.

Ђакон: Примнвши божанске, свете, пречисте, бесмртне, небесне и животворне, страшне Христове Тајне, стојећи смерно, достојно заблагодаримо Господу.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Заштити, спаси, помилуј и сачувај нас, Боже, благодаћу твојом.

Народ: Господе, помилуј.

Ђакон: Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо.

Народ: Теби, Господе.

Свештеник говори тихо молитву благодарности после Причешћа: "Благодаримо Теби..."
Онда осењује Јеванђељем антиминс.

Свештеник: Јер си Ти освећење наше, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник: У миру изиђимо.

Народ: У име Господње.

Ђакон: Господу се помолимо.

Народ: Господе, помилуј.

Свештеник стаје иза амвона и говори заамвону молитву.

Свештеник: Господе Сведржитељу, Ти си сву твар премудрошћу створио, и неисказаним твојим промислом и великом добротом увео нас у пречасне дане ове - на очишћење душа и тела, на уздржање од страсти, на наду васкрсења; Ти си у четрдесети дан уручио богонаписане таблице угоднику твоме Мојсију, даруј и нама, благи Господе, да се добрим подвигом подвизавамо, да ток Поста завршимо, веру неокрњену сачувамо, главе невидљивих змија сатремо, да се победитељи греха јавимо, и да неосуђено достигнемо поклонити се и светом Васкрсењу. Јер је благословено и прослављено дивно и величанствено име твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин. Нека је име Господње благословено од сада и довека. (трипут)

Свештеник и ђакон улазе у свети олтар, и отишавши Предложењу,
свештеник говори молитву: "Господе Боже наш, Ти си нас увео..."

Онда ђакон употребљава свете Дарове, а свештеник изишавши раздаје народу од нафоре.
За то време чтец говори.

Чтец: Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и у векове векова. Амин.

Чтец: Чита Псалам 33: "Благосиљам Господа у свако време..."

Свештеник пошто разда антидор, благосиља народ.

Свештеник: Нека благослов Господњи дође на вас, Његовом благодаћу и човекољубљем, свагда, сада и увек и у векове векова.

Народ: Амин.

Свештеник даје уобичајени Отпуст.

Тада свештеник и ђакон свлаче свештене одежде и говоре захвалне молитве после светог Причешћа.
Затим: "Сада отпушташ у миру...", "Трисвето", "Оче наш...", и по возгласу тропар и кондак
светог Григорија Двојеслова.

ТРОПАР СВЕТОГ ГРИГОРИЈА ДВОЈЕСЛОВА, глас 4:
Правило вере, образац кротости, учитеља уздржања објави Те стаду твојему истина самих ствари;
тога ради стекао си смирењем висину, сиромаштвом богатство; Оче Григорије,
моли Христа Бога да се спасу душе наше.

КОНДАК, глас 3:
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу. Оче Григорије, ти си се показао сличан Пастиреначалнику Христу,
руководећи монахе ка Небеском Царству, и учећи стадо Христово његовим заповестима;
а сада се с њима радујеш и веселнш у небеским насељима. И сада и увек и у векове векова. Амин.

БОГОРОДИЧЕН, глас 6:
"Непостидна заштитнице Хришћана...", Господе помилуј. (12 пута)
"Часнију од Херувима...", "Слава...", "И сада..."

Онда умију руке, и поклонивши се заједно, излазе благодарећи Богу за све.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net