Мелетије Антиохијски
МЕЛЕТИЈЕ АНТИОХИЈСКИ (грч: Μελέτιος Α΄ Αντιοχείας) - свети; Епископ севастијски, а потом и антиохијски, учесник Првог и Другог васељенског сабора и бранитељ Православне вере, због чега је три пута био у прогонству; Рукоположио Св. Василија Великог у чин ђакона, и крстио Св. Јована Златоустог; Црква га прославља 12. фебруара.
Житије
Рођен у Јерменији од богатих родитеља. Познат по својој побожности и благом карактеру, постао је Епископ Севастијски 357. године, али је због многих противника одлучио да напусти епископску столицу и оде у пустињу. На скупу у Антиохији, на коме се расправљало кога поставити на упражњено место Епископа, и аријански и Православни житељи града прихватише да то буде Св. Мелетије. Сви су потписали свој пристанак и предали документ на чување Јевсевију Самосатском. Онда су послали петицију Мелетију заједно са царским указом, и уз велику почаст дочекали га у Антиохији. Св. Епифаније Кипарски пише о части и поштовању које је Мелетије уживао не само међу Хришћанима, него и међу Јеврејима и незнабошцима. Обављајући своје архипастирске дужности са великом ревности, рукоположио је Св. Василија Великог у чин ђакона, када је овај пролазио кроз Антиохију на свом путовању у Јерусалим. У то време, Св. Јован Златоусти је још увек био дечак, кога је Мелетије после крстио.
По устоличењу, град који је био подељен на Православне и присталице аријанске јереси, хтео је да зна којој страни се приклонуо Св. Мелетије. Када је цар Констанц дошао у Антиохију, Св. Мелетије и неколицина других архијереја су морали јавно да објасне стихове из Библије: "Господ ме је имао у почетку пута свога, пре дела својих, пре сваког времена" (Пр Сол 8,22). Прво је говорио Георгије Лаодикијски објаснивши стих на аријански начин; онда Акакије Кесаријски рекавши да је Син само "сличан" Оцу (полуаријанство); на крају је говорио Мелетије, рекавши да се у том стиху не говори о креацији, него новом аспекту Божије икономије, повезујући је са Оваплоћењем Исуса Христа. Онда је узвисио веру која је потврђена на Сабору у Никеји, посведочивши Православну веру. У том моменту му је ђакон цркве у Антиохији пришао и затворио шаком уста, тако са Мелетије није више могао да говори. Уместо речима, светитељ је подигао руку и прстима показао у шта верује, јасније него ли речима. Видевши то, ђакон је зграбио светитељеву руку, ослободивши му уста, тако да је овај почео поново да исповеда веру речима рекавши: "Свако ко одбацује догме Сабора у Никеји, стоји далеко од истине."
До вечери тог истог дана, јеретици су наговорили цара да прогна Мелетија у Јерменију. На његово место је постављен аријанац ђакон, раније екскомунициран у Александрији заједно са Аријем. Православни се тада одвајају од аријанаца у цркву изван градских зидина, где су држали Свете Литургије. По смрти цара Констанција, цар Јулијан Отпадник враћа све прогнане Епископе, па и Мелетија. ПО повратку, светитељ се сусреће са новим проблемом коју је увео свештеник Павлин (сада већ Епископ), одбијајући да у Цркву прими покајане аријанце.
Следеће прогонство Св. Мелетија се десило после пожара који је прогутао пагански храм, за шта су оклеветани Хришћани. У прогонству остаје све до смрти цара. По смрти безбожног цара Јулијана, Св. Мелетије се враћа у Антиохију, и Православље поново добија на снази. Аријанци у страху од прогонства, лажно исповедају Православну веру, што су показали одмах по смрти цара Јовијана, и доласка на власт цара Валенса. Недуго по доласку Валенса на власт, Св. Мелетије по трећи пут одлази у прогонство, где остаје све до смрти аријанског цара.
По трећем повратку у Антиохију, проблем око поделе између Мелетија и Павлина је и даље био присутан. Цар Грације издаје указ по коме се све цркве које су аријанци отели морају вратити Православним, и Мелетије предлаже да обојица заједно пастирују над Хришћанима Антиохије. Павлин одбија предлог, и тек по интервенцији цара, подела одговорности је прихваћена.
Тако је Св. Мелетије Од 360. године па до смрти био Епископ Антиохије. Његов аскетски живот је био тиме већи што се за њега определио поред великог приватног богатства које је наследио од родитеља. Председавао је приликом отварања Другог васељенског сабора (381, Цариград), али је у току Сабора преминуо, па је цар Теодосије I наредио да се тело пренесе у Антиохију и сахрани са свим почастима које припадају једном светитељу.
Св. Мелетије се појавио Теодисију у сну, пре него што је овај устоличен за цара, крунишући га и облачећи у царску пурпур. То сновиђење се убрзо испунило, и при сазивању Другог васељенског сабора, цар је ушавши у салу где су били јерарси, одмах препознао Св. Мелетија кога је пре тога видео једино у сну, пришао му и одао дужну почаст. Током Сабора, друго чудо се десило - након што су аријанци изнели своје безбожно учење, Св. Мелетије је устао, показао свима три прста, а онда показавши само један, благословио присутне. У том моменту, окружио га је огањ, а светитељ је узвикунио: "Ми верујемо у три ипостаси и једну суштину."
Из Охридског пролога
Свети Мелетије, архиепископ антиохијски. Овај велики и свети муж беше изванредан тумач и заштитник Православља. Сав његов живот посвећен беше борби против Аријеве јереси, која не признаваше Сина Божијега Богом и хуљаше на Свету Тројицу. Са свог архиепископског престола три пута беше од јеретика удаљаван и прогоњен у Јерменију. Борба међу Православним и јеретицима вођаше се тако огорчено да једанпут, када свети Мелетије у цркви говораше народу о божанској Тројици у јединству, његов сопствени ђакон, јеретик, притрчи владици и затвори му уста шаком. Не могући беседити језиком Мелетије бесеђаше знацима. Наиме, он диже своју руку увис, отвори најпре три прста, и показа народу, по том склопи руку и уздиже један прст. Учествовао на II васељенском сабору где му је цар Теодосије нарочиту почаст указивао. На том сабору Бог је пројавио чудо преко овога светога архијереја. Наиме, када је Мелетије доказивао аријевцима догмат Свете Тројице, он најпре диже три прста, раздвојено, један по један, па их по том склопи уједно, и у том часу показа се пред свима присутним из његове руке светлост као муња. На том сабору свети Мелетије утврди Григорија Богослова на престолу цариградском. Раније пак он беше зађаконио Василија Великог и крстио Јована Златоуста. По свршетку Сабора Свети Мелетије сконча свој земаљски живот у Цариграду. Његове мошти су пренете у Антиохију.
Сродне теме
