Младенци

Jump to: navigation, search
Четрдесет мученика севастијских, икона XII век
Четрдесет мученика севастијских,
икона XII век

МЛАДЕНЦИ, СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ МУЧЕНИКА ИЗ СЕВАСТИЈЕ (грч: Άγιοι Τεσσεράκοντα); 9. март, Три стотине и двадесете године, у време цара Ликинија, у граду Савастији у Јерменији, четрдесет војника једног пука прешло је у Хришћанство, баш у време када је цар издао изричиту наредбу да се сви морају клањати римским паганским боговима и приносити им жртве. Када је ова наредба била прочитана и у војсци, четрдесет, иначе храбрих и добрих војника, изјавише да се они неће клањати римским боговима, јер су Хришћани. Свих четрдесет војника бејаху изведени пред управника града, који их је најпре саветовао да се одрекну своје вере, но када су они одбили ове савете и поред предочених мука које их чекају, управник их најпре казни бичевањем, а онда их баци у тамницу.

Војници беху послани и на војни суд, па пошто ни тамо нису пристали да се одрекну своје вере, беху осуђени да буду сви голи спуштени у језеро надомак града. Била је јака зима и дувао је хладан ветар. Сву четрдесеторицу потераше голе у језеро, да ту преноће стојећи у хладној води. На брду покрај језера налазила се топла бања, и осуђеницима је било речено да ако се одрекну Хришћанства, да ће их одмах пребацити у ту бању.

Трпећи мраз и болове, војници су истрајали, стално храбрећи један другога и певајући химне Христу Богу. Само један од војника није могао да издржи муке, већ се искрао и отишао у топло купатило где му је на самом улазу отказало срце, па је одмах умро. Током ноћи скоро сви стражари су поспали, а један, који је остао будан опазио је неку чудну светлост која је долазила од светлих венаца који су стајали над главама војника у води. Било је 39. венаца. Стражар, видећи то, свуче са себе одело и зађе међу мученике, молећи Бога, да пошто је и он био Хришћанин, и њега приброји тридесет-деветорици страдалника. Молба му је била услишена те он спази изнад своје главе четрдесети светли мученички венац.

Када су већ сви мислили да су мученици поумирали, чувари их потоварише у кола. Најмлађи међу њима, Милитон, био је још у животу, па њега склонише у страну надајући се да ће се он одрећи своје вере, но овај то не учини. Чак је његова мајка, иако сломљена болом, помогла да јој сина ставе у кола са осталима, па је ишла за колима до места где свих четрдесет мученика беху спаљени. Трећег дана по страдању, мученици се јавише Епископу севастијском, Петру, и испричаше му како су пострадали.

Цркви су позната имена свих 40 мученика севастијских: Кирион, Кандид, Домн, Исихије, Ираклије, Смарагд, Евноик, Валент, Вивиан, Клавдије, Приск, Теодул, Евтихије, Јован, Ксантије, Илиан, Сисиније, Ангије, Аетије, Флавије, Акакије, Екдикт, Лисимах, Александар, Илија, Горгоније, Теофил, Дометиан, Гај, Леонтије, Атанасије, Кирил, Сакердон, Николая, Валерије, Филоктимон, Севериан, Худион, Мелитон и Аглаије.

Спомен овим мученицима врши се 9. марта, а у народу тај дан је познат под називом Младенци. На икони светих четрдесет мученика се представљају како голи стоје у води, а над главама им светле мученички венци.

Народни обичаји

У народу постоји обичај да младенци, који су те године ступили у брак, тога дана славе, и ради тога месе се "младенчићи" - четрдесет колачића од пшеничног брашна који се премажу медом, чиме се изражава жеља да брачни живот тих младенаца буде сладак и непомућен неслогом, невером или неким другим лошим стварима. Пре Младенаца не треба ништа младо јести, а на Младенце треба најпре јести коприву, и други зелениш, да се очисти крв.

У Поповцу почиње сетва жита јер се зна да је прошло време мразева и зиме. На Косову се каже: "Младенац, последњи бабин јарац". На тај дан, чобани први пут пуштају јагањце у поље, наравно ако је леп дан. Време од Младенаца до Благовести зове се "Бесне кобиле". Паљење ђубришта у дворишту или воћњаку "против змија", уобичајено је у Великој Плани и околним селима, где се овај дан слави и као виноградарска слава. Сваке године други домаћин чашћава и чини част слави. Ватра се пали и њом растерује свако зло и у лесковачком крају. Тада се око ватре окупе деца и младићи, прескачући је. На овај дан девојчице одлазе на пропланке да беру кукурек.

Овај дан у јужној Србији се зове и Дан Светог Младена. Тада невесте први пут излазе из куће на посело или одлазе у госте код кумова и најближих пријатеља и комшија.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net