Пророк Мојсије

(Преусмерено са Мојсије)
Jump to: navigation, search
Мојсије, Синај XII век
Мојсије, Синај XII век

МОЈСИЈЕ (јевр. Моше; грч: Μωυσής); Име долази од речи "мо" - вода, и "ушех" - избавити; према другим изворима име је египатског порекла као и Тутмозис, Птамозис и сл., од корена "мси" - родити, и имена неког божанства, а према јеврејском народном предању од речи "маша" - извући. Највећи је пророк Старог Завета (5 Мој 34,10); вођа јеврејског богоизабраног народа који је извео Јевреје из египатског ропства; формирао је националну свест богоизабраног народа; живео је у XIII веку пре Христа; његов живот и рад описани су у пет књига Мојсијевих (петокњижје), које носе следеће називе: Постање, Излазак, Левитска, Бројеви и Поновљени закон.

Детињство

По Књизи Изласка (2. Мојсијева), син је Амрама, из племена Левита, и Јохаведе (2 Мој 6,20), као потомак Јакова. Имао је седам година старију сестру Марију, и три године старијег брата Арона. Амрамов отац (Мојсијев деда) Кат се доселио у Египат са седамдесеторицом из Јаковљеве лозе (1 Мој 46,11), што значи да Мојсије припада другој генерацији Израиљаца рођених у Египту. Рођен је у фебруару или марту 1391. године пре нове ере, у време када је тадашњи фараон наредио да се побију све јеврејске бебе дечаци, дављењем у Нилу. Јохаведа је родила дечака, и крила га је три месеца. Када сакривање више није било могуће, уместо да га преда да га убију, пушта га низ реку Нил у корпи, на малом пловилу, направљеном од прућа и лишћа. Мојсијева сестра Марија је пратила пловидбу бебе Мојсија, све док није дошао на место где се фараонова кћерка Витија (1 Дн 4,18) купала са својим слушкињама. Угледавши бебу у корпи, нареди слушкињама да је донесу. Након што је неколико жена безуспешно покушало да подоји бебу, Марија им прилази, и пита фараонову кћерку да ли жели да га подоји Јеврејка. Витија пристаје, и Јохаведа добија задатак да буде бебина дојиља, с тим што је дете расло као син фараонове кћерке, јер она у време усвојења, није имала друге деце.

Увод у службу Божију

Након што је порастао, пошао је да види своју браћу који су били поробљени од Египћана. Угледавши неког Египћанина како туче Јеврејина, убија га и скрива тело у песку, надајући се да о томе нико неће причати. Следећег дана, угледавши двојицу Јевреја како се свађају, науми да их раздвоји, и тада један од њих, оптужи Мојсија за убиство Египћанина. Мојсије ускоро открива да фараон о томе већ зна, и да има намеру да га због тога осуди на смрт. Због тога бежи на Синајско полуострво (Мидијамска земља). Тамо се зауставља код извора, и спасава седам чобаница, кћери мидијамског свештеника Рагуила, од напасника чобана. Након тога, отац чобаница, у знак захвалности, даје му кћерку Сефору за жену, и поставља га за надзорника његових стада. Ту остаје четрдесет година, рађа ми се син Гирсам. Једног дана, води стадо на планину Хорив (2 Мој 3). Ту на планини му се указује жбун купине у пламену, који не сагорева. Пришавши да боље осмотри то чудо, јавља му се Бог из жбуна, шаље га да оде код фараона и да избави јеврејски народ из ропства, истовремено му откривајући Своје име.

Излазак из Египта, лутање пустињом, примање закона

Отишавши код фараона, Мојсије и Арон му рекоше да Бог Израиља тражи од њега да им дозволи да прославе празник у пустињи. Фараон одбија, и након тога Мојсије и Арон уз Божију помоћ, пуштају једну за другом, десет зала на Египат: претварање свих вода у крв, најезда жаба, вашки, буба, помор стоке, гнојне красте на људима и стоци, град и огањ, најезда скакаваца, потпуна тама и помор прворођене мушке деце. Након тога, Мојсије води Јевреје на исток, ка Ханану, а фараон са својом војском креће у потеру. Бежећи пред војском, Мојсије раздваја Црвено море, и јеврејски народ прелази по сувом (2 Мој 14,21-22). Када је фараонова војска била на средини мора, Мојсије саставља воду, што доноси велику погибију и уништење фараонове војске. Следи лутање пустињом наредних четрдесет година, при чему је народ јео ману која је падала са неба, а Мојсије у пар наврата чини чуда, као на пример, када је из сувог камена учинио да потекне вода за пиће (2 Мој 17,6; 4 Мој 20,11).

Дошавши до горе Синај, остају ту неко време. Мојсије се пење на Синај и прима заповести. Бог му је предао Десет заповести, познатих и под називом Декалог. Док је био на гори, народ је већ напустио Бога и пао у идолопоклонство, тако да Мојсије ломи камене плоче Декалога и иде поново на гору да прими нове. На тај начин, постао је самовидац божанских сазнања (2 Мој 19); постио је два пута по четрдесет дана (2 Мој 34,28; 5 Мој 9,9.18; уп. 2 Мој 24,18); саградио скинију (2 Мој 26; 31,1-11; 35-40); удостојио се боговиђења на Хориву (2 Мој 3,1) и на Синају (2 Мој 19,3).

Поставио је Исуса Навина за свог наследника. Није ушао у обећану земљу. Погребен је у земљи Моавској, код Вет Фегора на планини Навав, напунивши 120 година. Не зна се место његовог гроба (5 Мој 34,6).

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net