Никејски Символ Вере

Jump to: navigation, search

НИКЕЈСКИ СИМВОЛ ΒΕΡΕ (грч: Σύμβολο της Νικαίας), донет на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године. Био је то Символ Вере који се употребљавао у локалној цркви у Кесарији (Палестина) приликом Свете Тајне Крштења. У тај Символ додата је реч једносуштан, које раније није било, и која је чак била осуђена на сабору у Антиохији (268) заједно са Епископом Павлом Самосатским, који је био јеретик антитринитарац и заступао је догматски монархијанизам у богословљу. Отуда је значај Никејског исповедања у развоју тријадолошког богословља веома велики, мада оно у том погледу неће бити и последња реч.

Никејско исповедање

  • Верујемо у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца свега видљивог и невидљивог.
  • И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, рођеног од Оца јединородног, то јест из Очеве суштине, Бога од Бога, Светлост од Светлости. Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало, како на небу тако и на земљи. Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао и оваплотио се и постао човек, Који је пострадао и Који је васкрсао у трећи дан, Који се вазнео на небеса и Који ћe доћи да суди живима и мртвима.
  • И у Духа Светога.

Додатак на крају исповедања

А оне који говоре Беше када Га не беше, и пре рођења не беше, и да је постао из небића, или тврде да је Син постао из друге ипостаси, или суштине, или да је створен, или да је променљив, или преобразив, такве анатемише (проклиње) Саборна и Апостолска Црква.

Објашњење

Никејски Символ има осам чланова и по свом садржају одржава кратку синтезу тројичног богословља. Први члан говори ο Богу Оцу, а други формулише веру Цркве у Сина Божјег. Најбитнији појмови у њему су управо они којима се изричито негира Аријева јерес, а с друге стране, говори да је Христос Божији Син, да је рођен од Оца, није створен. Посебно је важна синтагма да је Он "једносуштан Оцу", не у смислу да се Он поистовећује са Оцем, већ да јесте исте суштине и да му је раван као "Бог од Бога, Светлост од Светлости."

Овај израз ћe бити предмет спора на Истоку све до Другог васељенског сабора (381) када ћe коначно бити потврђен после дуге и тешке борбе унутар саме Цркве. Чланови од трећег до седмог Никејског Символа говоре ο Христу као Спаситељу и Искупитељу, а осми члан само кратко каже да верујемо у Духа Светог. У додатку Никејског Символа, који је у ствари анатема, Арије и аријанци се не спомињу, али се то подразумева пошто се наводе њихове кључне догматске заблуде као што су: да Син Божји није вечан, да има почетак постојања, да је створен из небића, да је створење...

Никејски Символ је први званични Символ Вере који је стекао општеприхваћени значај. Њиме су постепено потискивани символи у локалним црквама. Овај Символ биће потврђен и усвојен на Другом васељенском сабору, мада ћe бити допуњен и претрпеће одређене језичке преформулације које нису измениле његову суштину.

Сродне теме


Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net