Ориген

Jump to: navigation, search

ОРИГЕН (грч: Ὠριγένης); један од најталентованијих теолога Цркве који је неславно завршио павши у јерес; учитељ Александријске школе Православља који је много допринео развоју и напретку богословских наука; трагична фигура која је посмртно екскомуницирана из Цркве.

Житије

Родио се у Александрији (185), као син ученог александријског беседника Леонида. Епископ Димитрије Александријски га поставља за учитеља Александријске Богословије. Под Оригеновим руководством, школа је добила велики полет, а сам Ориген се посветио вишим философским и теолошким студијама, као и аскетском начину живота. За његовог времена, школу су похађали и гностици, као и незнабожачки научници и фолософи. Током тог времена, школу су похађале и ученице, и да би са себе скинуо сумње, добровољно се кастрирао. Реакција Цркве на такво непоштовање Божије творевине - тела, био је први канон Првог васељенског сабора, којим је изричито забрањен такав чин.

Његов успешан рад у школи, уз неке прекиде, трајао је 13 година, све до 215. године, када је био принуђен да напусти Александрију, због прогона римског императора Каракале. Отишао је у Кесарију у Палестини, тада центар грађанског и културног живота, где су му указали посебну почаст Епископи Теоктист Кесаријски и Александар Јерусалимски. Оригеново име прочуло се далеко ван граница Александрије. На позив једног арапског кнеза, отпутовао је у Арабију, а касније у Антиохију. Основао је школу у Кесарији где се изучавало Хришћанство. Литерарни рад је обухватао критику текста и тумачење Светог Писма, научно и систематско обрађивање Хришћанског учења, посебна теолошка питања и Црквене потребе. За време гоњења императора Трајана, мучен је и бачен у тамницу. Умро је четири године после (254), у 69. години живота.

Православна дела

Поред јеретичких дела која је Црква осудила и одбацила, Ориген је написао и многа друга дела која су исправна и Православна:

Јерес оригенизма

Ориген је био мислилац и научник, посебно у области егзегетике и полемике. Главна његова дела су:

У другој књизи, Ориген износи своје учење (оригенизам), које је под јаким утицајем Платоновог философског система, о стварању као вечитом и непрестаном Божијем акту. Надаље, у њему је учио о чудноватим и Цркви непознатим козмологијама, о пре-егзистенцији људских душа (Бог је, по том јеретичком учењу, створио овај свет да би у њему постојале душе, за казну повезане са телом, које нису починиле довољно тежак грех да би биле сврстане са демонима, нити довољно лак да би постале Анђели).

Следећи корак у Оригеновој јереси јесте његово учење о лицима Свете Тројице. Покушавајући да изнесе њихове разлике, пао је у јерес субординационизма (диетизам, тритеизам – учење које тврди да је Син подређен Оцу, а Свети Дух подређен Сину, тако да постоје три божанска бића). На крају, у вези са питањем искупљења, Ориген има погрешна схватања у којима страдања Христа Спаситеља јесу жртва за искупљење греха човечанства, али је Христос тај откуп дао ђаволу који је владао људима.

Оригенизам је даље продубио његов ученик Евгарије Понтски, а то јеретичко учење је служило као ослонац јеретицима Аријанцима у споровима са Православним Светим Оцима у IV веку. Крај оригенизма није био славан. Учење Оригена и Евгарија је најпре осуђено од стране Теофила Александријског (400), а потом и од стране Петог васељенског сабора (553) у Цариграду. Међутим, утицај оригенизма се осећао негде до VIII века.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net