Пасха

Jump to: navigation, search

ПАСХА (грч. πάσχα), старозаветнии празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. Грчка реч πάσχα настала је од арамејске pennpasha, или хебрејске pesa`h. Етимологија овог имена веома је спорна: једни му приписују порекло од асирске речи pasa`hu (умилостивити), други, од египатских речи ра-s (сећање) и pe-sa h (ударац), а Библија повезује јеврејску реч pesa`h са јеврејским глаголом pasa`h, који значи или храмати или изводити обредни плес око жртве (1 Цар 18,21; 18,26), тј. у преносном смислу "скакати", "пролазити". Односи се на пролазак Бога у Египту, који је прошао изнад јеврејских домова (2 Мој 12,13), док је "пуштао страх" (2 Мој 23,27) на египћане.

Историјат

Пасха је у почетку породични празник старих Јевреја, слави се ноћу, 14. дана месеца авива (пролећни месец), који је после изгнанства назван нисан. Богу се на жртву приносило младо јагње (мушко), да би се измолио Божији благослов, а његовом крвљу покропљен је улаз сваке куће (2 Мој 12,7). Можда је Пасха (са становишта номадских обележја) чак и старија од Мојсија и изласка из Египта, али је сигурно да јој излазак Јевреја из Египта даје коначан смисао.

Временом ће се с Пасхом повезати још један празник, у прво време различит од ње, али близак јој по датуму светковања. То је Празник бесквасних хлебова (2 Мој 12,20), који траје од 15. до 21. нисана, а ти бесквасни хлебови иду уз принос првина. Избацивање квасца, као обред чишћења, јеврејско предање је повезало са изласком из Египта: "Празник пријесних хљебова држи, седам дана једи хљебове пријесне, као што сам ти заповиједио, на вријеме, мјесеца Авива, јер си тада изашао из Мисира." (2 Мој 23,15)

Тако се Пасха вековима славила, а онда је Поновљени закон (Пета књига Мојсијева) донео новину: он стару породичну светковину претвара у празник храма (5 Мој 16,6), чиме Пасха улази у општу централизацију богопоштовања. И обред Пасхе се мења: жртвовање јагњета полако нестаје из породице, а његовом крвљу се сада кропи жртвеник храма (свештеници - левити главни су актери церемоније). Другим речима, породична свечаност полако залази у сенку јерусалимске свечаности, која је распаљивала религиозне страсти Јевреја, а у римско доба, изасланик римске власти је сваке године, поводом Пасхе, долазио у Јерусалим.

Промена коју је донео Исус Христос

Појавом Господа Исуса Христа мења се смисао јеврејске Пасхе. Сада је то Пасха новог храма, у спомен Христове Тајне вечере, на којој Господ најављује своје васкрсење (Јн 2,23), као Пасху умноженог хлеба, који ћe бити његово тело принесено на жртву (Јн 6,51), а у првом реду, као Пасху новог јагњета, када Господ установљава нови празник, "пролазак" из грешног света у Очево Царство (Јн 13,1). Синоптици описују последњу вечеру Господа Исуса Христа (мада је она одржана уочи Пасхе) као пасхалну вечеру. То је вечера нове Пасхе, намењена установи Свете Тајне Евхаристије. Будући да је Христово васкрсење било у недељу, тога дана ћe се Хришћани окупљати на службу Божију - Литургију, а осим недељне Пасхе, Хришћани ћe славити своје ослобођење од греха и смрти једном годишње, на Васкрс, да би с Христом делили вечни живот и окретали своју наду према Парусији и слави.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net