Светитељи

(Преусмерено са Светитељ)
Jump to: navigation, search

СВЕТИТЕЉИ (грч. Άγιοι); у раном Хришћанству, првенствено народно поштовање успомене Божијих угодника, најчешће првих хришћанских мученика, уз одређене обреде и већ успостављено постојање и ширење њиховог поштовања. Временом, придев свети или именица светац у употреби је искључиво за канонизована лица - угоднике Божије, с различитим епитетима, у зависности од врсте хришћанског подвига и врлина испољених у току живота, степену поднетих мука за веру и осталим чиниоцима - условима за канонизацију (у оквиру одређене категорије светих), али са основним становиштем да светост није чин, нити одликовање које свете особе нису имале, као што им нико и не може дати светост, ако је, уз подразумевајућу благодат - нису сами испољили.

Подела

Иако су могуће различите класификације светих, према уобичајеној подели постоје:

  1. праоци,
  2. пророци,
  3. Апостоли и јеванђелисти,
  4. светитељи, одн. Свети Оци, равноапостоли и просветитељи,
  5. мученици (свештеномученици, великомученици, преподобномученици, исповедници, страстотерпци),
  6. преподобни (пустињаци, столпници, безмолвници),
  7. праведни,
  8. бесребрници и безмитни, тј. безмездинци (св. врачи нпр.),
  9. блажени,
  10. јуродиви.

Према једној другој класификацији, која је називана и традиционална, светитељи се деле у четири категорије:

  • Апостоли, праоци јеванђелисти.
  • Истакнути Свети Оци и литургичари.
  • Мученици, свети ратници и химнографи.
  • Особе у монашком чину, свете жене и локални свети.

Многима је придодат атрибут или име према њиховом пореклу, месту хришћанског подвига, занимању, личним особинама, делу које су остварили (нпр. Синаит или Дивногорац, Ветхопечерник, Лествичник, Двојеслов, Студит, тј. Студитски, Столпник), мада и у оквиру самих чинова светих постоје јасна атрибутска одређења. Према источнохришћанској традицији, сваки чин, тј. категорија светих, има типичан иконографски образац - начин приказивања.

Поштовање у пракси

Поштовање светих изражено је, између осталог, кроз сам назив свети, поштовање моштију и других реликвија, посвећивање храмова (патрон, храмовна слава - храм цркве), ословљавање у Црквеним песмама, житијама и службама, тј. њихово слављење у виду помена с посебно састављеном службом за тај дан (према Црквеном календару), у живопису иконопису и др. примењеним уметностима. Према Православном учењу, за свете се не моли, већ се њима упућују молитве да би се они заузели и молили Богу за припаднике земаљске Цркве (Деисис). Свака аутокефална црква има своје локалне свете, са житијима, службама и светачким причама посвећеним њима. Поред ранијег обичаја усвајања светог као патрона владарских династија и самих држава, према хришћанској традицији, честа су поређења историјских личности, нарочито средњовековних владара са светима, нпр. Давидом као "новим Давидом" (као знаком да је особа Вожији миропомазани изабраник), Соломоном као "новим Соломоном" (да је попут старозаветног Соломона обдарен изразитом мудрошћу и правдољубивошћу), са Исусом Навином (према његовим ратничким особинама против иновераца и способности предвођења народа) или Константином, упућујући на "новог Константина" као храброг борца за хришћанску веру.

Прослављање светих припада средњим или малим Црквеним празницима. Међу средње - општехришћанске свете, поред Анђела, одн. Арханђела Михаила, убрајају се: Петка или Параскева, Димитрије, Никола, Стефан, Три јерарха, Ђорђе, Кирило и Методије, Константин и Јелена, Илија, Петар и Павле, Јован (према одређеним класификацијама међу велике Црквене празнике убрајају се и два празника Јована Претече - Рођење и Усековање, као и заједничко прослављање Апостола Петра и Павла). У Цркви, као и у Библији, и на основу учења, на Литургији, светима се називају сви верни - живи и упокојени, тј. оне особе које су Крштењем издвојене из профаног живота и посвећене Богу.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net