Апостол Јован

(Преусмерено са Свети Јован)
Jump to: navigation, search
Апостол Јован, икона XIV век
Апостол Јован, икона XIV век

ЈОВАН (грч: Ιωάννης) - Апостол и јеванђелист, један од 12 ученика Христових, писац четвртог Јеванђеља, три саборне посланице и Откривења, названог по њему у самом тексту (Отк 1,4). Отац му се звао Зеведеј, рибар из Галилеје, а мати, на основу поређења (Мт 27,56) и (Мк 15,40), Саломија, иначе кћер Јосифа обручника Богородице Марије, и једна је од жена која је служила Господу својим имањем. Био је брат Апостола Јакова, а према (Мк 1,2) и (Јн 18,15), може се закључити да је Јован припадао утицајној породици, и да је осим куће на обали Галилејског језера, имао кућу и у Јерусалиму.

Нови Завет о Јовану

Први пут се спомиње у (Јн 1,35) као ученик Јована Крститеља, а кад је овај показао на Христа речима "Гле, Јагње Божије" (Јн 1,36), одлучио је да одмах пође за Исусом Христом; међутим, и даље се бавио риболовом све док га сам Христос није призвао у апостолску службу (Мт 4,21). До распећа Христовог, остао је с Њим у најтешњем односу; Христос, пак, указује посебну љубав и нежност према "ученику кога љубљаше" (Јн 19,26; 13,23), и на Последњој вечери он "беше наслоњен на наручје Исусово" (Јн 13,23,25). Због своје ватрене љубави и ревности, добио је са братом Јаковом име "Воанергес, што значи синови грома" (Мк 3,17). Јовану је с братом Јаковом и Петром подарена почаст да присуствује васкрсењу Јаирове кћери (Лк 8,51), Христовом преображењу на Гори (Мт 17,1) и његовој предсмртној молитви у Гетсиманији (Мт 26,37). На Тајној вечери видимо како Јован наслања главу на груди Исусове и пита ко ће га издати (Јн 13,23-25). С Петром је пратио Господа до дворишта првосвештеника, а одатле у преторију (судницу), где је ушао с Петром, вероватно се користећи својим познанством с првосвештеником. После овога, он једини од Апостола стоји под Христовим крстом с Његовом мајком и добија последњи завет - да се стара ο Богоматери (Јн 19,25).

Рано ујутру на дан Васкрсења, чувши од Марије Магдалене да је тело Исусово узето из гроба, он је први с Петром похитао према Гробу да би се удостојио истински радосне вести (Јн 20,1-10). Нешто пре Вазнесења Христовог видимо га са Петром на Галилејском језеру, где се вратио свом уобичајеном занимању (Јн 21,1). Овде је први препознао Господа на обали и рекао Петру: "То је Господ." (Јн 21,7) Иначе, ово дружење Јована и Петра приметно је и касније, када се њих двојица спомињу са осталим Апостолима на дан Вазнесења и на Педесетницу (Дап 1 и 2), када заједно улазе у Јерусалимски храм на молитву (Дап 3,1), заједнички сведоче ο Христу, не осврћући се на претње Синедриона (Дап 4,13); остали Апостоли их заједно шаљу у Самарију да се за њих помоле да приме Светога Духа (Дап 8,14); заједно присуствују Апостолском сабору у Јерусалиму (Дап 15,1-33).

Остатак живота

Дела апостолска не наводе податке из Јовановог живота после Апостолског сабора. Остао је у Јудеји до упокојења Богородице. После њеног успења, одлази са својим учеником Прохором да шири Јеванђеље у Малу Азију. Његово присуство у Малој Азији се повезује са забраном Светог Духа, који није дозволио Св. Павлу да оде и проповеда у Азији и Витинији (Дап 16,6-7), да не би "зидао на туђем темељу" (Рм 15,20).

Надживео је остале Апостоле, као аутентични сведок Христов. Кад је настало гоњење Хришћана под Дометијаном, Јована су из Ефеса, места његовог апостолског рада, довели у Рим, мучили, тукли, дали му отров да попије, и пошто му ништа није могло нашкодити, на крају га бацише у котао с врелом масти, али је из њега изашао неповређен. Тада се Дометијан уплашио да је бесмртан и наредио да га пошаљу у прогонство, на острво Патмос у Егејском мору, где није дуго остао. Ту је написао Апокалипсу, Откривење, 95. године. Кад је гоњење престало, Јован се поново вратио у Ефес и ту је с новом снагом радио на ширењу Јеванђеља и Цркве у поодмаклим годинама. Због своје честе опомене на заповест ο љубави, назван је Апостолом љубави, а ο тој љубави сведочи његова Прва саборна посланица.

Од Јованових ученика, споменимо Св. Игњатија Богоносца, Епископа Антиохије, и Св. Поликарпа, који је касније постао Епископ Смирне. Према једним изворима, Апостол Јован је умро у 94. години живота, а према другим, имао је преко 100 година када се упокојио. Погребен је у Ефесу и прославља се 8. маја и 26. септембра. Црква Богословског факултета у Београду посвећена је овом Апостолу љубави и високе теологије, због чега је у најранијем добу Цркве назван Богослов.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net