Апостол Петар

(Преусмерено са Свети Петар)
Jump to: navigation, search
Апостол Петар, икона XII век
Апостол Петар, икона XII век

ΠΕΤΑΡ (грч: Σίμων Πέτρος - Симон Петар) - Апостол, један од дванаесторице првих Христових ученика. Обично га зову Симон (Мт 16,17,25), негде Симеон (Дап 15,14; 2 Пет 1,1), а углавном Симон Петар у Јеванђељима и у Делима апостолским. Касније му је Христос дао име Кифа; тако га зове и Св. Павле (Гал 1,18; 1 Кор 1,12;15), што на арамејском као и грчком језику има исто значење: Петар - камен. Петар је био родом из Витсаиде на Генисаретском језеру, која се обично назива "град Андреја и Петра" (Јн 1,42).

Нови Завет о Петру

Јеванђеља

Са својим братом Андрејом био је најпре ученик Св. Јована Крститеља (Јн 1,40-42). Андреј га је привео Христу рекавши: "Нашли смо Месију, што преведено значи: Христос." (Јн 1,41) Петар је присуствовао првом Христовом чуду у Кани Галилејској (Јн 2,2-11), а од чудесног риболова (Лк 5,1-11) сасвим прилази Христу (Мт 14,28-31), као један од три његова најближа ученика (Мк 5,37-42; 9,2; 14,33). Спадао је у групу тројице Апостола који су били стално са Христом и учесник је свих догађаја његовог земаљског живота. Са Јаковом и Јованом присуствује васкрсавању Јаирове кћери (Мк 5,37; Лк 8,51), Преображењу Христовом (Мт 17,1-13; Мк 9,1-9; Лк 9,28-36) и Молитви у Гетсиманији (Мт 26,36-46; Мк 14,32-42; Лк 22,39-46).

Христос за себе и њега плаћа храмовни порез (Мт 17,24-27). Он у име свих Апостола исповеда Божанство Христово, и Христос обећава да ћe на таквој вери основати Цркву своју (Мт 16,15-21; Мк 8,29; Лк 9,20). У својој великој ревности за Христа, Петар одбија да му Христос пере ноге (Јн 13,6-9). Он обећава Христу да га се неће никад одрећи, макар се сви Апостоли одрекли (Мт 26,33-34; Мк 14,17; Лк 22,50). Зато се Христос моли Богу да Петрова вера не престане и да се обрати поново Христу и обрати браћу (Лк 22,31-32). Петар одсеца ухо првосвештениковом слуги Малху (Јн 18,10-11). Међутим, после Христовог хватања, Петар га се три пута одриче (Мт 26,75; Лк 22,62). После Христовог Васкрсења, Петру се јавља Христос (Лк 24,34), да би му повратио веру. На Тиверијадском језеру (мору), Христос се јавља Петру и другим ученицима, и ту га три пута позива у апостолску службу, и прориче му мученичку смрт (Јн 21).

Дела апостолска

Из Дела апостолских видимо рад Апостола Петра после Христовог Васкрсења. Он са осталим Апостолима бира уместо Јуде Искариотског новог Апостола Матију (Дап 1,15-26); држи познати мисионарски говор приликом силаска Светога Духа на Апостоле (2,14-42); исцељује с Јованом хромог од рођења (3,1-26); говори пред Синедрионом ο Христу (4,1-20); кажњава Ананију и његову супругу Сапфиру (5,1-11); затварају га и он поново смело говори у Синедриону и пуштају га на слободу, на предлог Гамалила (5,17-42); Апостоли шаљу Петра и Јована у Самарију да утврде браћу у вери (8,14-15).

Изобличава Симона због покушаја куповине духовних дарова (8,18-24); у Кесарији прима првог незнабошца у Цркву, капетана Корнилија (10,1-40), због чега мора да поднесе извештај осталим Апостолима (11,1-19). Петра бацају у тамницу, одакле га Анђео избавља и он одлази "на друго место" (12,3-17). На Апостолском сабору, Петар је члан и предлаже да се и многобошци могу примити у Цркву без обрезања (15,7-11).

Посланице

Из посланица Св. Павла видимо да је Павле видео Петра у Јерусалиму (Гал 1,18). После Апостолског сабора 49. године, Петар је одлазио у Антиохију, где га је Св. Павле критиковао због разлике у приступу Хришћанима из јудејства и Хришћанима из многобоштва (Гал 2,11-15). Из Посланице Коринћанима видимо да је постојала једна странка у Коринту названа по Петру (1 Кор 1,12). Овиме се завршавају искази Светог Писма ο Св. Петру.

Остатак живота

Из Посланице Римљанима види се да Петар није могао да буде у Риму све до 63. године, јер би њега и Св. Павла, као сатруднике на делу Божијем, споменуо Лука - писац Дела апостолских. Исто тако, Св. Павле би пишући Римљанима 58. године, поред оноликог броја поименце споменутих лица (28 на броју), споменуо Св. Петра да је био тамо, или да је основао тамошњу цркву. Св. Петар би изашао у сусрет Св. Павлу са оном групом браће који су дошли до Три крчме и Апијевог трга (Дап 28,15).

Долазак Св. Павла у Рим се везује за 61. годину. Све ово говори да Петар није могао бити оснивач цркве у Риму, као ни њен први Епископ. То се поклапа и са писањем Св. Иринеја Лионског (202), који пише да је први Епископ римске цркве био Лин. Неки спомињу Анаклета и Климента, а прво спомињање Петра као Епископа Рима се појављује тек у IV веку. Па и писци тог времена, као на пример, Црквени писац Лактанције (IV век), пише да је Св. Петар дошао у Рим тек за време владавине Нерона (54-68). На сличан начин, праве се грешке тврдећи да је Петар био први Епископ Антиохије. Први Епископ Антиохијске цркве је био Еводије, а наследио га је Св. Игњатије Богоносац. Неистинита су и екстремна мишљења на другу страну, да Петар уопште није био у Риму се до пред крај свог живота, тј. да се појавио непосредно пред своје страдање.

Тертулијан сведочи да је Петар разапет на крсту. Ориген пише да је разапет стрмоглавце, по својој жељи, сматрајући себе недостојним да буде распет на исти начин као његов Господ. Страдао је 67. године. Према предању, Апостоли Петар и Павле страдали су у исто време, 14. године Неронове владавине. Написао је две саборне посланице.

Иконографија

Св. Петар је изображаван у фреско-сликарству и иконопису Православне Цркве као учесник многих новозаветних догађаја, појединачно, а често и заједно са Св. Павлом. Епизоде из живота Св. Петра налазе се уциклусу Дела апостолских, а већи број сцена чини и посебан циклус:

  • Петар исцељује хромог од рођења
  • Код ногу Петрових умиру Ананија и Сапфира
  • Петар васкрсава Тавиту
  • Петар крсти Корнилија сатника и оне који су били с њим
  • Анђео ослобађа Петра из тамнице Иродове
  • Петар кажњава чаробњака Симона
  • Апостол Петар мученички страдава разапет стрмоглавце.

Прослављање

Многи Православни Срби славе Св. Петра као своје крсно име - Петровдан (29. јун), а још чешће обележавају његов боравак у тамници због проповеди Јеванђеља у оковима као Часне вериге (16. јануар).

Сродне теме


Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net