Апостол Јаков Праведни

(Преусмерено са Св. Јаков Праведни)
Jump to: navigation, search
Апостол Јаков Праведни, брат Господњи икона XVI век
Апостол Јаков Праведни, брат Господњи
икона XVI век

ЈАКОВ ПРАВЕДНИ (грч: Ιάκωβος ο Δίκαιος), Јаков брат Господњи (Iάκωβος ο Αδελφόθεος); писац саборне посланице новозаветног списа с његовим именом - један од Седамдесеторице. Добио је назив Брат Господњи, јер је био син Јосифа, обручника Пресвете Богородице. Када је Јосиф пре смрти делио имање синовима, хтео је један део да остави Исусу Христу, али се браћа успротивише не сматрајући Га својим братом. Јаков Праведни се онда јави да ће Му он препустити део свог наследства. Према предању, ишао је у Мисир са Богородицом и Јосифом, када су бежали од Ирода који је намеравао да убије Богомладенца Исуса.

Идентификација

У Новом Завету има више лица која носе име Јаков:

Нови Завет о Јакову

Био је први Епископ Јерусалимске цркве, "стуб Цркве" (Гал 1,19; 2,9). Јаков и браћа били су познати становништву Назарета (Мк 6,3; Мт 13,55); покушавали су једном да се успротиве његовој јавној служби (Мк 3,21; Мт 12,46-50). Међутим, после Христовог Васкрсења видимо да су они заједно са Апостолима и осталим Хришћанима из Јерусалимске цркве (Дап 1,14). У (1 Кор 15,7) изричито се каже да се Васкрсли Христос јавио Јакову, у Јерусалиму, где је Јаков живео са својом браћом и Богородицом (Дап 1,14). Касније, Јаков постаје Епископ Цркве у Јерусалиму, јер му је Исус Христос дао целу мудрост као Св. Јовану и Петру.

Био је веома угледан у Јерусалиму, јер кад се Св. Петар избавио из тамнице, он каже: "Јавите ово Јакову и браћи" (Дап 12,17). Приликом Павлове посете Јерусалиму, ο којој говори (Гал 2,1-10), Јаков се са Петром и Јованом назива "стубом Цркве", пред којим је Павле изложио свој рад, а који су му дали "деснице заједништва", као и право да са Варнавом може проповедати Хришћанство међу незнабошцима. У дешавањима у Антиохији (Гал 2,11-14) браћа која су дошла из Јерусалима називају се "од Јакова". На Апостолском сабору Јаков заузима главно место и председава. Његов предлог да незнабошци нису дужни испуњавати Мојсијев закон, Сабор усваја (Дап 15). Код њега Св. Павле иде по повратку у Јерусалим са свог последњег мисионарског путовања, када се окупљају све старешине (Дап 21,18).

Остатак живота

Јаков није тражио од Хришћана из незнабоштва да се придржавају Мојсијевог закона, али је као старешина и Епископ Јерусалимске цркве поштовао Закон и уживао пуно поверење. За њега се зна да никад није пио, нити се шишао или мазао уљем; у Храму се увек молио клечећи. Због свог светог живота назван је Праведни. Игисип сведочи да је Јаков ο празнику Пасхе успешно проповедао Хришћанство, и да је због тога бачен са ивице Храма, зато што се одрекао јудејства. Пошто од пада није био мртав, а и даље се молио Богу, био је каменован и на крају пребијен вратилом. Α према Јосифу Флавију, првосвештеник Анан је после смрти намесника Феста сазвао Синедрион, извео Јакова пред суд и дао га каменовати. Флавије пише да је тај догађај изазвао незадовољство против првосвештеника, јер је убиство извршено у међувремену док није било римског намесника у Јерусалиму.

До наших дана је сачувана Литургија Св. Јакова, која се у Српској Православној цркви служи једном годишње, на дан његовог спомена, 23. октобра.

Сродне теме


Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net