Климент Александријски

Jump to: navigation, search
Климент Александријски
Климент Александријски

КЛИМЕНТ АЛЕКСАНДРИЈСКИ (грч: Κλήμης ο Αλεξανδρεύς), пуно име: Тит Флавије Климент - свети; (око 150 - 215), презвитер и управитељ чувене Александријске школе; велики богослов и Црквени писац који се одликовао дубоком ерудицијом и тежио да доведе у склад веру и знање: "Нема знања без вере, а вере без знања, јер наука треба да буде прожета вером, пошто је хармонија вере и знања највиши степен људског развитка".

Житије

Климент Александријски је по Епифанију рођен у Атини, у богатој незнабожачкој породици, у којој је стекао и добро образовање што се види кроз његово цитирање јелинских песника и философа. Путовао је кроз Грчку, Италију, Палестину и Египат, а у Хришћанство га је највероватније превео његов учитељ, Св. Пантен (око 190), оснивач прве хришћанске школе (Дидаскалион) у Александрији. Касније је Климент био један од највећих представника ове школе, а у периоду од 190. до 202. године био је и њен управник. У то време је један од ученика школе био и сам Ориген. Године 202. император Септимије Север (193-211) објављује закон којим започиње жестоко гоњење Хришћана, па се Климент Александријски склонио у Кападокију, где је био до краја императорове владавине. Од тада, па до своје смрти, Климент је живео и радио у Јерусалиму и Антиохији.

Дела

Од његових списа познати су: Опомена (спис показује огромну супериорност Хришћанства над незнабожачком философијом); Педагог (главни предмет овог списа јесте питање Хришћанства у свету - у овом спису Климент Александријски развија Христово морално учење као учење истинитог педагога у свету); Стромата (овде се износи читав низ ставова који се односе на начелне проблеме научног морала и хришћанског живота, тј. ово дело, у преводу Шареница, Ћилим, показује шаренило ставова теологије, философије, историје, класичне грчке књижевности, итд.); Реч ο томе који ће се богаташ спасти (по спољашњој форми, ово је прави тип егзегетске омилије, у којој Климент Александријски неофитима свога времена тумачи хришћански смисао ο одрицању од богатства и Христову причу ο милостивом Самарјанину). Други списи Климента Александријског су изгубљени. Међу њима је нарочито био значајан Ипотипосис (скице, цртице), који је представљао неку врсту коментара на цело Свето Писмо.

Учење Климента Александријског

У својим списима, Климент Александријски се трудио да споји теологију и философију и да тако Хришћанство учини примамљивим за философски образоване незнабошце, због чега његови списи садрже доста хетеродоксних ставова. Код самих Хришћана трудио се да уздигне философско убеђење, тј. знање, које је супротстављао лажном јеретичком знању. У делу Стромата центричност теологије усмерава на Свето Писмо, и због тога Хришћанство може да представља пуноћу знања (истински гносис), за разлику од философије која своју центричност има у људском умовању, и као таква представља пуку припрему за прихватање истине Јеванђеља.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net