Климент Римски

(Преусмерено са Св. Климент Римски)
Jump to: navigation, search
Свети Климент Римскиикона XVII век
Свети Климент Римски
икона XVII век

КЛИМЕНТ РИМСКИ (грч: Κλήμης Ρώμης), рођен у Риму, у апостолска времена, у царској породици. Једном, док му је мајка са двојицом браће пловила лађом, бура их однесе у непознатом правцу. Отац крене да их тражи, па се и он изгуби. Тада Климент пође да пронађе родитеље и браћу. У Александрији сусретне и упозна апостоле Варнаву и Петра. Промислом Божијим Апостол Петар пронађе Климентове родитеље, па се породица врати у Рим.

Климент се у Риму није одвајао од Св. Петра. Постао је његов наследник на епископском престолу 89. године. Великом ревношћу управљао је Црквом и обратио бројне незнабошце у Христову веру. Цар Нерва (96-98) прогна га у Херсон и он се придружи броју од 2.000 прогнаних Хришћана, који га примише са великом радошћу 97. године. Климент са верницима и прогнаницима подиже 75 храмова и многе незнабошце приведе Христу. Чувши за то, цар Трајан (98-117) нареди да га убију. Везали су му камен ο врат и бацили га у море, тако да је Св. Климент скончао овоземаљски живот 25. новембра 101. године. Његове мошти су извађене из мора и пренете у Рим. Ту су их донели Св. Кирило и Методије 872. године. Црква га слави 25. новембра.

Из Охридског пролога

Свештеномученик Климент, Епископ Римски. Рођен у Риму од царскога рода: савременик светих Апостола. Мајка му и два брата пловећи по мору буду занесени буром у разне стране; отац му оде да тражи жену и синове, па се и он изгуби. Тада Климент будући 24 године стар пође на исток да тражи своје родитеље и браћу. У Александрији упозна Апостола Варнаву, по том се придружи Апостолу Петру, коме већ следоваху његова два брата, Фаустин и Фаустинијан. Промислом Божијим Апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу, а по том и на оца. И тако се опет састави цела породица, и сви као Хришћани врате се у Рим. Климент се није одвајао од великог Апостола, који га постави за Епископа пре своје смрти.

После мученичке смрти Петрове, Епископ у Риму беше Лин, потом Клит, – обојица за кратко време – па онда Климент. Са пламеном ревношћу управљаше Климент Црквом Божијом, и обраћаше у веру Христову из дана у дан велики број неверних. Још одреди он седам брзописаца, да пишу житија Хришћана мученика, који у то време страдаху за свога Господа. Цар Трајан протера га у Херсон, где Климент нађе око 2.000 изгнаних Хришћана. Сви беху запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном месту. Климента примише Хришћани с великом радошћу, и он им беше живи извор утехе. Молитвом својом изведе воду из земље, и обрати у Хришћанство толики број неверних мештана, да за једну годину подиже се на том месту 75 цркава. Да не би даље ширио веру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, 101. године. Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у време Св. Кирила и Методија.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net