Симеон Солунски

Jump to: navigation, search
Свети Симеон Солунски
Свети Симеон Солунски

СИМЕОН СОЛУНСКИ (грч: Συμεών Θεσσαλονίκης) (†1429), свети, Архиепископ града Солуна. Спада у ред последњих великих византијских богослова пре пада Цариграда и Византије под мухамеданску власт. Црква га прославља 15. септембра.

Житије

Ο њему нема много сачуваних података. Оно мало података који су сачувани ο њему сазнајемо из његових дела, затим из надгробног слова које му је одржао Јован, брат Марка Евгеника, као и из излагања Јована Анагноста ο паду Солуна, где се у два маха говори ο Симеону Солунском.

Одрастао је у цариградској породици, и на монашком постригу добија име Симеон. Монашки живот проводи у малој келији, вероватно у манастиру Светог Калиста и Игњатија, са којима је био јако близак. Био је ватрени присталица богословља Св. Григорија Паламе, исихаста, ревносан у постизању монашких идеала, прави зилот Православља. Као запажен монах, дошао је у Солун. Бива рукоположен у чин јеромонаха, и претпоствља се да је боравио на патријаршијском двору.

За Епископа је рукоположен у Цариграду између маја 1416. године и априла 1417. године. Јуна 1422. године се враћа у Цариград са путовања на Свету Гору. Потом је постао Архиепископ у Солуну, не зна се када. Као Архиепископ, држао се даље од текуће политике, а од народа је тражио послушност према актуелној млетачкој власти. Због тешког бремена које је архипастирство у то време у Грчкој са собом носило, здравље му се нарушава, и по речима самог Св. Симеона, спасавао га је и своје здравље поверавао заступништву великомученика Димитрија Солунског. Борио се против предаје Солуна мухамеданцима. Умро је неколико месеци пре него што су мухамеданци освојили Солун, тачније септембра 1429. године, а Солун је пао у марту 1430. године.

Праведност и доброта му је донела велики углед у народу још за живота, тако да су чак и Млечани оплакивали његову смрт. Поштовање се преносило са колена на колено, а канонизован је као светитељ тек 1981. године.

Дела

Као богослов, Симеон се пре свега бавио литургијским и светотајинским темама у богословљу, затим јересима, као што су: јудаизам, богомилство, мухамеданство и римокатолицизам. Поред тога, аутор је многих списа са пастирском, канонском, догматском, апологетском и моралном тематиком. У свим својим делима, појављује се као ватрени заштитиник Православља, и карактеристичан је његов израз: "Истинско благо за човека је - бити Православан, а онај који то није, боље да умре."

Признат је као велики византијски литургичар. Прва издања његових дела покренуо је 1683. године Јерусалимски Патријарх Доситеј, преведен је на новогрчки 1791. године, на руски 1856-1857. године, а 1866. доспева у Мињеову Грчку патрологију. 1940. године је пронађено 20, до тада непознатих, рукописа Св. Симеона, који су објављени 1979. и 1981. године.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net