Сирах (20 – 35)

Превод: Митрополит Амфилохије и Епископ Атанасије

(Глава 20)

1. Има изобличење које није лијепо, и има ћутљиви али разуман.
2. Као што је добро обличити, а не гњевити се,
3. Тако и онај који се каје, од понижења ће се избавити.
4. Што је жеља евнуха да узме невиност дјевојци, то је и онај који принудом доноси судове.
5. Има ћутљиви који се показује мудар, и има онај који је омрзнут због много причљивости.
6. Има ћутљиви који не зна шта да одговори, и има ћутљиви који зна (своје) вријеме.
7. Човјек мудар ће ћутати до времена, а гордељивац и неразумни прескочиће вријеме.
8. Који много прича, осрамотиће се, и који приграбљује власт, биће омрзнут.
9. Има напредовање човјека у невољама, и има добитак у умањењу (њиховом).
10. Има давање које ти неће користити, и има давање коме је узвраћање двоструко.
11. Има умањење ради славе, и има које због смирења подиже главу.
12. Има који купује много малим, и који за то узвраћа седмоструко.
13. Мудар на ријечима чини себе омиљеним, док ће се благодети лудих просути.
14. Давање неразумног неће ти користити, јер су очи његове умјесто једнога многе (=незајажљиве);
15. Мало ће дати, а много ће шкодити, и отвориће уста своја као проповједник; данас ће позајмити, а сјутра тражити; омражен је човјек такав.
16. Луди ће рећи: Немам пријатеља и нема захвалности за добра моја;
17. Који једу хљеб мој - лажљива су језика; колико пута и колики ће таквог исмијати?
18. Оклизнуће на земљи, боље је од оног од језика, тако ће и пад злих брзо доћи.
19. Човјек немилостан, прича је у невријеме, у устима незнавених стално ће остати.
20. Од уста лудог биће одбачена (мудра) прича, јер је неће казати у право вријеме.
21. Има који је спријечен да гријеши због оскудице, и у успокојењу његовом неће га гристи савјест.
22. Има који губи душу своју због стида, и од лица неразумног изгубиће је.
23. Има који због стида даје обећање пријатељу, и који га стиче за непријатеља забадава.
24. Порок зао у човјеку је лаж, у устима незнавених за стално ће остати.
25. Бољи је избор крадљивац од онога који стално лаже, а оба ће пропаст наслиједити.
26. Својство човјека лажљива је нечасност, и срамота његова са њим је свагда.
27. Мудар на ријечима усавршиће себе, и човјек разуман допашће се велможама.
28. Ко обрађује земљу, узвисиће станове своје, и који је угодан велможама, добиће помиловање за неправду своју.
29. Гозбе и дарови заслепљују очи мудрих, и као узда на устима спречавају пријекор.
30. Премудрост скривена и благо невидљиво, која је корист од обојега?
31. Бољи је човјек који скрива лудост своју неголи човјек који скрива премудрост своју.

(Глава 21)

1. Чедо, сагријешио си? Не придодаји више (гријеха), и о твојим ранијим моли се.
2. Као од змије, бјежи од гријеха, јер ако јој приђеш, ујешће те; зуби лавови зуби су његови који убијају људске душе.
3. Као мач двосјекли свако је безакоње, за рану његову нема лијека.
4. Насиље и надменост ће опустошити богатство, тако ће и дом гордог запустјети.
5. Мољење сиромашног од уста (иде) до ушију (гордог), и осуда његова брзо долази.
6. Ко мрзи прекор, иде стопама грјешника, а који се боји Господа, обратиће се срцем.
7. Познат је издалека силни језиком, а умни (човјек) знаде кад се оклизнуо.
8. Ко гради дом свој туђим новцем, личи на онога који сабира камење за зиму.
9. Клупко сабрано је збориште безаконика, и крај њихов - пламен огњени.
10. Пут грјешника углачан је камењем, и на крају његовом - бездан ада.
11. Ко чува Закон, влада својим помислима, и крај страха Господњег јесте премудрост.
12. Неће се научити онај који није умјешан, а постоји умјетност која умножава горчину.
13. Знање мудрог умножава се као поплава, и савјет његов као извор живота.
14. Унутрашњост лудог као сасуд је смрвљени и ниједно знање неће моћи задржати.
15. Ријеч мудру ако чује научник, хвалиће је и придодаће јој. Чу је расипник, и не допаде му се, и одбаци је иза леђа својих.
16. Објашњење лудог као бреме је на путу, а на уснама разборитог наћи ће се благодат.
17. Уста разумног тражиће се на сабрању, и ријечи његове разумјеће се срцем.
18. Као дом разорен, таква је лудоме премудрост, и знање за неразумног - бесмислене ријечи.
19. Као окови на ногама за безумног је учење, и као ручни окови на десној руци.
20. Луди у смијеху подиже глас свој, а муж искусан једва се тихо осмјехује.
21. Као украс златни за разумног је учење, и као наруквица на десној руци његовој.
22. Нога лудог хита у дом (туђи), а човјек многоискусан застидјеће се од људи.
23. Безумни с врата провирује у кућу, а муж васпитан стајаће вани.
24. Неваспитање човјеково је прислушкивање код врата, а разуман је огорчен таквим бешчашћем.
25. Усне отуђених тиме се оптерећују, а ријечи разумних на вагу се стављају.
26. У устима лудих срце је њихово, а срце мудрих уста су њихова.
27. Кад нечастиви проклиње сатану, он проклиње своју душу.
28. Скврнави своју душу дошаптач, и гдје год живио бива омрзнут.

(Глава 22)

1. Камену нечистом сличан је лењивац и свако ће се смијати бешчашћу његовом.
2. Воловском измету сличан је лењивац; свак ко га се дотиче, отреса руку.
3. Срамота је за оца неваспитани син, и кћи (таква) на понижење бива.
4. Кћи разумна стећи ће себи мужа, а бестидна туга је ономе који је родио.
5. Оца и мужа срамоти дрска, и од обојице бива презрена.
6. Као музика у туги, тако је и причање у невријеме; а карање и поучавање у премудрости приличе сваком времену.
7. [Дјеца у добром животу имајући храну, својих родитеља сакриће неплеменитост;
8. Дјеца помрачена презиром и неваспитањем прљају племенитост своје родбине]
9. Лијепећем глинену посуду сличан је онај који учи лудог и који подиже спавајућег из дубоког сна.
10. Ко прича оном што дријема, прича лудоме, и на крају ће казати: Шта је?
11. Над мртвацем плачи, јер је изгубио свјетлост, и над лудим плачи, јер је изгубио разум; слађе плачи над мртвим зато што се одморио; а лудог од смрти гори је зао живот.
12. Оплакивање мртвог (траје) седам дана, а лудог и нечасног у све дане живота њихова.
13. Са безумним дуго не разговарај, и неразумном не иди, чувај се од њега да не би имао терета и да се не оскврнавиш кад га будеш одбацивао; уклони се од њега, и наћи ћеш спокојство и нећеш бити ожалошћен безумљем његовим.
14. Од олова има ли шта теже? И које му је име, осим: луди?
15. Пијесак и со и жељезну руду лакше је поднијети од човјека неразумна.
16. Дрвена облога спојена у градњи дома потресом неће се распасти; тако и срце утврђено на расуђивању воље, кад дође вријеме, неће се уплашити.
17. Срце основано на расуђивању разума, као украс је пјешчани на затесаном зиду.
18. Подторњи на висину постављени пред вјетром неће издржати; тако и срце страшљиво на уповању лудог пред сваким страхом неће издржати.
19. Ко пробада око, пустиће сузу; ко пробада срце, пројавиће осјећање.
20. Ко баца камен на птице, одгони их, а ко срамоти пријатеља, разара пријатељство.
21. Против пријатеља, ако извучеш мач, не очајавај, јер има (наде) на повратак.
22. Против пријатеља, ако отвориш уста, не бој се, постоји помирење. Само од срамоћења и гордости, и откривања тајни и подмуклог вријеђања одбјећи ће сваки пријатељ.
23. Вјеру стекни у сиромаштву с ближњим, да би у добрима његовим заједно изобиловао; у вријеме туге остани уз њега да би у наслеђу његовом био му сунаследник.
24. Прије огња бива пара у пећи и дим; тако и прије крвопролића омраза.
25. Пријатеља заштитити неће ме бити срамота, и од лица његовог нећу се сакрити.
26. И ако ми се догоди зло због њега, свак ко то чује, чуваће се од њега.
27. Ко ће поставити на устима мојим стражу и на уснама мојим печат свемоћан да не отпаднем од њега, и језик мој да ме не уништи?

(Глава 23)

1. Господе, Оче и Владару живота мога, не препусти ме вољи њиховој, и не остави ме да паднем међу њих.
2. Ко ће наложити на помисли моје строгу пробу, и на срце моје наук премудрости, да не би незнавености моје поштедјели и да се не предам гријесима њиховим,
3. Како се не би умножила незнања моја и гријеси моји увећали, да не паднем пред противницима, и да се не порадује непријатељ мој?
4. Господе, Оче и Боже живота мога, надменост очију мојих не дај ми,
5. И похоту одврати од мене;
6. Похотљивост утробе и блудничења да ме не обујме, и души бестидној не предај ме.
7. Наук за уста почујте, чеда; ко их чува, неће бити уловљен.
8. Уснама својима биће уловљен грјешник, и клеветник и гордељивац саблазниће се њима.
9. Заклетви не привикавај уста своја и Именом Светога да се кунеш не навикавај;
10. Јер као што роб истјазаван често од рана се не избавља, тако и онај који се куне и именује (Светога) непрестано, неће се од гријеха очистити.
11. Човјек који се много куне, испуниће се безакоња, и неће одступити од дома његовог казна; ако сагријеши, гријех његов је на њему; ако превиди (гријех), сагријешио је двоструко.
12. Постоји ријеч равна смрти - да се не нађе у наслеђу Јаковљеву; јер од побожних све то одступиће, и у гријесима се они неће ваљати.
13. Неваспитању грубом не навикавај уста своја, јер постоји у њему ријеч грјешна.
14. Сјети се оца и матере своје, јер међу велможама сједиш, да пред њима не будеш заборављен, и по навици се избезумиш, и пожелиш да се ниси родио, и дан рођења свог прокунеш.
15. Човјек навикнут ријечима срамотним, у све дане живота свога неће се научити.
16. Два својства умножавају гријех, а треће наводи гњев:
17. Душа ватрена као огањ пламтећи неће се угасити док не буде прогутана. Човјек блудник у тијелу плоти своје неће престати док огањ не спламти; за човјека блудника сваки хљеб је сладак, он се неће зауставити све док не умре.
18. Човјек преступник своје постеље говори у својој души: Ко ме види? Мрак је око мене, и зидови ме скривају и нико ме не види; чега да се бојим? Грјехова мојих неће се сјетити Вишњи!
19. Само очи људи су страх његов, а не зна да су очи Господње неупоредиво свјетлије од сунца надгледајући све путеве човјечије и проничући у скривена мјеста.
20. Прије него што је све створено било је знано Њему, исто тако и послије окончања.
21. Овоме ће на трговима града бити узвраћено, и тамо гдје и не мисли, биће ухваћен.
22. Тако и жена која остави мужа свога и која рађа насљедника од другога.
23. Јер прво, Закону Вишњега била је непокорна и, друго, мужу своме је сагријешила, и, треће, блудом је прељубу учинила и од другога мужа дјецу родила.
24. Она ће пред сабрање бити изведена и на цјецу њену вршиће се надзор.
25. Дјеца њена неће се укоријенити, и гране њене неће дати плода.
26. Остаће под проклетством спомен њен, и срамота њена неће се избрисати,
27. И познаће преостали да нема ништа боље од страха Господњега и ништа слађе од чувања Заповијести Господњих.

(Глава 24)

1. Премудрост ће прославити саму себе и посред народа свога биће хваљена.
2. На сабору Вишњега отвориће уста своја и наспрам силе Његове биће хваљена:
3. Ја из уста Вишњега изиђох и као магла покрих земљу;
4. Ја се на висинама настаних, и престо мој је у стубу облачном;
5. Круг небесни једина обиђох, и дубине бездана походих.
6. Таласима морским и свом земљом, и сваким народом и племеном завладала сам.
7. Са свима овима покој сам тражила и у чијем наслеђу бих обитавала.
8. Тада ми је заповиједио Творац свих (створења), и Онај који ме је створио, доведе у покој шатор мој и рече: У Јакову се настани и у Израиљу нађи себи наслијеђе.
9. Прије вијека од искони створи ме, и довијека нећу нестати.
10. У Шатору светом (скинији) пред Њим служих, и тако се у Сиону утврдих;
11. У граду вољеном на сличан начин ме успокоји, и у Јерусалиму је власт моја.
12. И укријепих се у народу прослављеном, у удјелу Господњем, наслеђу Његовом.
13. Као кедар се узвисих на Ливану и као кипарис на горама ермонским;
14. Као финиксово дрво узвисих се у Енгадама и као ружин засад у Јерихону, као маслина благолика у пољу, и узвисих се као дрво јаворово.
15. Као касија и као балсам мирисима замирисах и као смирна врсна распростријех миомир, као сладосно цвијеће и миришљаво дрво и мелем и ливанов дом у Шатору (скинији).
16. Ја као теребинтово дрво раширих гране своје, и гране моје су гране славе и благодати.
17. Ја као винова лоза пролистах благодат, а цвијеће моје - плод славе и богатства.
18. [Ја мајка љубави добре, и страха и знања и суштаствене наде, дајем свој дјеци својој бесмртност, од Њега позванима.]
19. Приђите мени, ви који ме желите, и од плодова мојих наситити се;
20. Јер сјећање на мене слађе је од меда, и наслеђе моје је изнад пчелињег саћа.
21. Они који мене једу, опет ће огладњети, и који мене пију, опет ће ожедњети.
22. Који мене слуша, неће се посрамити и који у мени дјелају, неће сагријешити.
23. Све је ово књига Завјета Бога Вишњега, Закон који нам је заповиједио Мојсије, наслеђе сабрања Израиљевих:
24. [Не одвајајте се од силе Господње, прилијепите се уз Њега да би вас укријепио, Господ Сведржитељ Бог је једини и нема више (нико) осим Њега Спаситеља.]
25. Он насићује као Фисон премудрошћу и као Тигар у дане младина,
26. Он као Еуфрат испуњује разум и као Јордан у дане жетве.
27. Он исијава као свјетлост науку, и као Гион у дане бербе грожђа.
28. Први (човјек) није успио да је позна (премудрост), тако ни последњи да је истражи.
29. Јер од мора је пунија мисао њена и савјет њен (намјера) од бездана великога.
30. И ја као јаз из ријеке и као водовод изидоху Рај;
31. Рекох: Натопићу мој врт и напојићу моју зелен башту; и гле, претвори ми се јаз у ријеку, и ријека моја постаде море.
32. Још ћу науку као јутро обасјати, и пројавићу све то надалеко;
33. Још ћу учење као пророштво излити и оставићу га у покољења вјечна.
34. Видите да се не потрудих само за себе, него за сва покољења која њу траже.

(Глава 25)

1. Тројема сам се украсила и стала лијепа пред Господа и људе: Слогом браће, и пријатељством ближњих, и мужем и женом у узајамној сагласности.
2. А три ствари омрзну душа моја и постаде ми одвратно у животу њиховом: сиромаха надменог и богаташа лажљивог, старца прељубника губећег разума.
3. Оно што у младости ниси сабрао, како ћеш га стећи у старости?
4. Како је диван суд сиједих и старијих познати савјет.
5. Како је дивна стараца премудрост и прослављених мисао и савјет!
6. Вијенац стараца је многоструко искуство и похвала њихова страх Господњи.
7. Девет помисли похвалих у срцу, а десету ћу изрећи језиком: човјек који се радује дјеци и који за живота види пропаст непријатеља;
8. Блажен је који живи са женом разумном и који се језиком није оклизнуо, и који се није потчинио недостојнијем од себе;
9. Блажен је који је стекао разумност и који је саопштава ушима које слушају.
10. Како је велики онај који је нашао премудрост! Али он није изнад онога који се боји Господа;
11. Страх Господњи све превазилази, ко се њега држи, са ким се може упоредити?
12. [Страх Господњи је почетак љубави његове, а вјера почетак сједињења његовог.]
13. (Изнад) сваке ране је рана срца, и сваког лукавства лукавство жене;
14. Сваког напада - напад оног који мрзи, и сваке освете освета непријатеља.
15. Нема главе (отровније) од главе змијине, нити гњева изнад гњева непријатеља.
16. Радије ћу прихватити да живим с лавом и с драконом неголи да живим са злом женом.
17. Злоба женина мијења њен изглед и помрачује лице њено као медвјеђе.
18. Међу ближње своје сјешће муж њезин и нехотично уздахнути горко.
19. Мала је свака злоба у односу на злобу жене, удио грјешника пашће на њу.
20. Што је пењање за старца уз пијесак, то је жена језичава за мужа мирног.
21. Не гледај на љепоту жене и на жену не буди похотљив.
22. Гњев је бестидност и велика срамота ако жена загосподари мужем својим.
23. Срце понижено и лице помрачено и рана срца - то је жена злобна, руке узете и кољена раслабљена, што не чини част мужу њезином.
24. Од жене је почетак гријеха, и кроз њу сви умиремо.
25. Не дозволи води пролаз, нити злој жени дрскост;
26. Ако не ходи под рукама твојима, од тијела свога одсијеци је.

(Глава 26)

1. Жене добре блажен је муж и број дана његових је двострук.
2. Жена храбра радује мужа свога и године његове испуниће миром.
3. Жена добра удио је добар, дијелу оних који се боје Господа биће дата;
4. Богатог и убогог срце добро - у свако вријеме лице свијетло.
5. Од троје уплаши се срце моје и од лица четвртог престраши се: градског оговарања и сабрања гомиле и облагивања, све је то од смрти тегобније,
6. Бол срца и туга је жена завидна жени и празнословље (њеног) језика који са свима општи.
7. Воловски јарам расклимани је зла жена; ко се ње држи, личи на оног који хвата шкорпију.
8. За гњев је велики жена пијана, и срамоту своју неће сакрити.
9. Блуд женски у намигивању очију и вјеђама њеним препознати ће се.
10. Над ћерком бестидном појачај надзор да не би она, нашавши попустљивост, саму себе злоупотријебила.
11. Од бестидног ока чувај се, и не чуди се ако ти сагријеши.
12. Као што жедни путник уста отвори и од сваке воде што му је на дохват пије, тако и она наспрам сваког стуба ће сјести и наспрам стријеле отвориће тулац (свој).
13. Милота женина радује мужа њеног, и кости његове грије вјештина њена.
14. Давање Господње је жена ћутљива и нема замјене за душу васпитану;
15. Милост на милост је жена стидљива, и нема мјере сведостојне душе уздржљиве.
16. Као сунце које се рађа на висинама Господњим, таква је љепота добре жене у красоти дома њеног;
17. Као свјетилник који сјаји на свијећњаку, таква је љепота лица (њеног) у зрелом узрасту.
18. Као стубови златни на постољу сребрном, такве су дивне ноге (њене) на стаменим петама.
19. [Чедо, зреле године своје сачувај здравим и не дај другима снагу своју.
20. Потраживши у сваком пољу плодоносан удио, сиј сопствено сјеме уздајући се у благородство своје.
21. Тако ће пород твој око тебе (сабран) и смјелост благородну имајући, узрастати.
22. Жена изнајмљена равна је свињском салу, а удата - стуб против смрти биће онима који је употребљавају.
23. Жена неблагочестива биће дата у дио безаконику, а благочестива биће дата онима који се боје Господа.
24. Жена безобразна, бешчашће ће доживјети, а ћерка благообразна, и мужа ће преобразити.
25. На жену бестидну као на пса се гледа, она пак која има стида, бојаће се Господа.
26. Жена која свога мужа поштује, свима ће се показати мудра, а која га срамоти у гордости, нечасном ће је сви сматрати.
27. Жена која гласно виче и која је језичава, личи на ратну трубу која (позива) на бјекство, а душа сваког човјека која се томе прилагођава (попут) ратног расула ће се испунити.]
28. На двије ствари се ожалостила душа моја, и на трећу сам се разгњевио: човјек ратник, који трпи због сиромаштва и људи разумни, ако их понизе; и онај који се повраћа од правде у гријех, Господ тога припрема да стави под мач.
29. Тешко ће се избавити трговац од сагрјешења и неће се оправдати израбљивач за гријех (свој).

(Глава 27)

1. Ради оскудице многи сагријешише, и ко тражи да се обогати, затвориће око.
2. Међу сабрано камење забада се колац, а између продаје и куповине убацује се гријех.
3. Ако неко не држи страх Господњи с ревношћу, брзо ће бити разорен дом његов.
4. При тресењу решета остаје смеће, тако бива с прљавштином човјека у помислима његовим.
5. Глинене сасуде испробава пећ, а кушање човјеково је у помисли његовој.
6. Обраду дрвета открива плод његов, тако и ријеч помисао срца човјекова.
7. Прије разговора не хвали човјека, јер он је испит за људе.
8. Ако тражиш усрдно правду, наћи ћеш је и обући ћеш се у њу као пуноћу славе.
9. Птице ка сличним себе долијећу, и истина ће се обратити онима који је упражњавају.
10. Лав плијену прави замку, тако и гријех онима који чине неправду.
11. Причање благочестивог свагда је премудрост, а безумник се као мјесец мијења.
12. Међу неразумнима пази на вријеме, а међу умнима остани постојано.
13. Причање глупих је одвратно, и смијање њихово забављање гријехом.
14. Говорење оног који се много куне, диже косу (на глави), и свађе таквих зачепљују уши.
15. Проливање крви свађање је гордих, и клеветање њихово за слух неподношљиво.
16. Ко открива тајне, изгубио је повјерење и неће наћи пријатеља по души својој.
17. Чувај пријатеља и буди му вјеран; а ако откријеш тајне његове, не трчи више за њим.
18. Јер као што човјек изгуби свога покојника, такав је и онај који изгуби пријатељство ближњег свога;
19. И као кад птицу из руке пустиш, тако бива кад оставиш ближњег, нећеш га уловити.
20. Не прогони га, јер је далеко отишао и одбјегао као срна из замке.
21. Јер рана се може повезати и за клевету има помирење, али за онога који открива тајне нема наде.
22. Ко намигује оком кује зло, и нико га неће моћи одвојити од њега.
23. Пред очима твојим засладиће уста своја и дивиће се ријечима твојим, а потом ће рашчепити уста своја и у ријечима твојим наћи саблазан.
24. Много шта сам омрзнуо, али ништа колико овог, и Господ ће га омрзнути.
25. Ко баца камен у висину, на главу своју га баца, и рана подмукла растаче повреде.
26. Ко копа јаму, у њу ће упасти, и ко поставља замку, у њу ће се ухватити.
27. Ко чини зло, у њега ће се уплести и неће сазнати откуд му је дошло.
28. Поруга и срамота (приличе) гордом, и освета као лав спрема му замку.
29. У замку ће пасти они који се радују паду благочестивог, и бол ће их прогутати прије смрти њихове.
30. Гњев и јарост, и то су гадости, и човјек грјешан посједоваће их.

(Глава 28)

1. Ко се свети, од Господа ће га снаћи освета, и гријехове његове задржане неће заборавити.
2. Опрости неправду ближњем својем, и тада, кад се помолиш, од гријеха ћеш бити разријешен.
3. Човјек на човјека држи гњев, а од Бога тражи опроштај?
4. Према човјеку сличном себи нема милости, а за гријехе своје се моли?
5. Сам будући тијело, задржава злобу, ко ће се онда смиловати гријеху његовом?
6. Сјети се кончине и престани с непријатељством; сјети се трулежи и смрти, и чувај заповијести.
7. Сјети се заповијести и не гњеви се на ближњег, и Завјета Свевишњега, и презри незнање.
8. Уздржи се од свађе, и умањићеш гријехе; јер човјек гњевљив распалиће свађу,
9. И муж грјешан, смутиће пријатеља, и међу оне који мирно живе, унијеће раздор:
10. Као вештаство огња, тако ће се распалити, и по мјери јачања свађе распаљиваће се; каква је снага човјекова, таква ће бити и љутња његова, према богатству (своме) повећаће гњев свој.
11. Завада брза распаљује огањ, и свађа убрзана пролива крв.
12. Ако дунеш у искру, разгорјеће се, и ако пљунеш на њу, угасиће се; а обадвоје из уста твојих излази.
13. Доушника и дволичњака проклињите, јер они многе мирољубиве погубише.
14. Језик трогуби многе је потресао и расијао их из народа у народ и градове утврђене разорио и домове великаша срушио.
15. Трогуби језик је из жена храброст избацио и лишио их трудова њихових.
16. Ко га његује, неће наћи покоја, нити ће обитавати с миром.
17. Рана од бича оставља масницу, а рана од језика мрви кости.
18. Многи су пали од сјечива мача, али не колико они који су пали од језика.
19. Блажен је онај који се заштити од њега, који не прође кроз јарост његову, ко не прими јарам његов и не веже се у окове његове.
20. Јер јарам његов је гвоздени јарам, и окови његови, окови од мједи;
21. Смрт зла је смрт његова, и бољи је пакао од њега.
22. Он неће завладати благочестивим, и они неће пламеном његовим сагорјети.
23. Оне који остављају Господа, поробиће, и у њима ће се распалити и неће се угасити. Биће послан на њих као лав, и као леопард ће их растргнути.
24. Гледај, огради имање своје трњем, сребро своје и злато своје завежи,
25. И ријечима твојим постави узду и мјеру, и устима својим направи врата и запорац.
26. Пази да се не оклизнеш њима, да не паднеш у припремљену замку.

(Глава 29)

1. Ко твори милост, позајмљује ближњем, и ко (га) укрјепљује руком својом, држи заповијести.
2. Позајми ближњем свом у вријеме потребе његове, и опет узврати ближњем свом на вријеме;
3. Тврдо држи ријеч и буди јој вјеран, и у свако вријеме ћеш наћи оно што ти треба.
4. Многи су сматрали за добитак позајмицу и задали труд онима који су им помогли.
5. (Такав) док не добије, љубиће руке његове, и ради новаца ближњег понизно ће говорити; а у вријеме враћања одуговлачиће, узвраћаће ријечима учмалим и вријеме окривљавати.
6. Ако буде у стању, једва ће пола донијети и сматраће то као добитак; ако ли не, лишиће зајмодавца новца његовог и стећи ће га безразложно за непријатеља; он ће му вратити клетвама и ружењима и умјесто славе, узвратиће му срамоћењем.
7. Многи су услед лукавства одбили (да дају зајам), бојали су се да ће бити њега лишени.
8. Но, према пониженом буди дуготрпјељив и с милостињом њему не одуговлачи.
9. Због заповијести заступи сиромаха и у оскудици његовој не враћај га празних руку.
10. Потроши сребро за брата и пријатеља да не би зарђало под каменом на пропаст.
11. Располажи с ризницом својом сагласно заповијестима Вишњег и биће ти од користи више неголи злато.
12. Затвори милостињу своју у благајне своје, и она ће те избавити од сваке несреће.
13. Она је јача од штита и тврђа од копља ратоваће против непријатеља за тебе.
14. Човјек добар јемчи за ближега, а онај који је изгубио стид, оставиће га.
15. Милоште јемца не заборављај, јер је дао душу своју за тебе.
16. Добра (дјела) јемца разориће грјешник, и неблагодаран мишљу напустиће свог избавитеља.
17. Јемство је многе који су га давали уништило и поколебало их као талас морски:
18. Мужеве моћне изагна из домова, и поскиташе се међу другим народима.
19. Грјешник који падне у јемство и који тражи туђе послове, пашће под судове.
20. Заштити ближњега по моћи својој и пази себе да и сам не паднеш.
21. Основно за живот су: вода, хљеб и одијело и дом што покрива наготу.
22. Бољи је живот сиромаха под дашчаним кровом неголи богата гозба у туђини.
23. На малом и великом благодаран буди, и срамоту дођоштва нећеш чути.
24. Живот је ружан (идење) из дома у дом, и гдје се преселиш, нећеш смјети ни уста отворити;
25. Гостићеш се и напајати без захвалности и, поврх тога, горко ћеш слушати:
26. Приђи, дошљаче, припреми трпезу, и оним што ти је у руци, нахрани ме.
27. Изађи, дошљаче, због важног лица, дође ми у госте брат, дом је потребан.
28. Тешко је то за човјека разумна, приговарање за дом и срамоћење зајмодавца.

(Глава 30)

1. Ко воли свога сина, нека га што чешће бије да би му се радовао на крају;
2. Ко поучава свога сина, биће му од помоћи, и међу познаницима хвалиће се њиме.
3. Ко учи свога сина, позавидјеће му непријатељ, и пред пријатељима њиме ће се веселити.
4. Кад сконча његов отац, као да није умро; јер сличног себи остави послије себе.
5. За живота свога видје га и радоваше му се, и при кончини својој не ожалости се;
6. Наспрам непријатеља остави осветника, а пријатељима - одајућег захвалност.
7. Душеван син превијаће ране његове, и на сваки позив затрепериће срце његово.
8. Коњ неукротив показује се свиреп, и син самовољан показује се дрзак.
9. Размази дијете, и уплашиће те, играј се с њим, и ожалостиће те.
10. Немој се смијати с њим да те не огорчи, и на крају шкргутаћеш зубима својим.
11. Не дај му власт у младости; и не превиђај незнање његово.
12. Савиј врат његов у младости и сакруши ребра његова док је дијете, да не би огрубјевши, постао ти непослушан.
13. Васпитавај сина свога, и ради на њему, да се не би спотакао на бестидност његову.
14. Бољи је сиромах здрав и крјепак снагом неголи богат саката тијела свога.
15. Здравље и једрост боље је од свакога злата, и тијело крјепко неголи богатство неизмјерно.
16. Нема богатства бољега од здрава тијела и нема весеља већег од радости срца.
17. Боља је смрт од живота горког, и упокојење вјечно неголи болест неизлечива.
18. Добра изливена пред уста затворена, исто је што и изнесена храна, постављена на гробу.
19. Каква је корист идолу од жртве? Јер нити је једе нити мирише; такав је и изгнани од Господа,
20. Гледајући очима и стењући попут евнуха који пригрли дјевојку и уздише.
21. Не препуштај туги душу своју и не жалости себе вољом својом.
22. Весеље срца живот је човјеков и радовање мужа - дуг живот.
23. Љуби душу своју и тјеши срце своје и тугу далеко одбаци од себе; јер многе је погубила туга и нема среће у њој.
24. Завист и јарост скраћују дане, и превремену старост доводи брига.
25. Свијетло и добро срце о припремању јела својих побринуће се.

(Глава 31)

1. Стражење над богатством изнурава тијело, и брига о њему лишава сна.
2. Брига стражења одгони дријем, и болест тешка одузима сан.
3. Богати се труди на сабирању новца и у покоју насићује се уживањима својим.
4. Сиромах се труди у немаштини животној и у покоју оскудан остаје.
5. Ко воли злато, неће се оправдати, и ко јури стицање новаца, њима ће се обманути.
6. Многи су пропали због злата и погибао њихова би пред лицем њиховим.
7. Оно је дрво спотицања за оне који се одушевљавају њиме, и сваки безумник биће њиме поробљен.
8. Блажен је богати који се нађе чист, и који за златом не трчи;
9. Ко је он? Откуд га називамо блаженим? Зато што је учинио дивне ствари у народу своме.
10. Ко је њиме (златом) био искушан и усавршен? И то ће му бити на похвалу. Ко је тај који је могао да погријеши, и није погријешио, да учини зло и није учинио?
11. Утврдиће се блага његова и милостиње његове проповиједаће сабрање.
12. Сио си за трпезу велику? Не отварај на њој грло своје, и не реци: Много шта је на њој.
13. Памти, зло је око лукаво, лукавије од ока има ли ишта створено? Због тога оно пред сваким сузе пролива.
14. Куда оно погледа, не испружај руку и не тискај се са њим у чаши.
15. Расуђуј о ономе што је ближњег, по самом себи, и о свакој ствари размишљај.
16. Једи као човјек оно што је пред тобом, и не преједај се да не би био омрзнут.
17. Престани први из васпитања и не буди незајажљив, да се не саблазне (други).
18. И ако си међу множином сио, прије од њих не испружај руку своју.
19. Како је довољно мало човјеку васпитаном, такав на постељи својој не стење.
20. Сан здрав је у умјерености стомака: устаће ујутру и душа његова биће с њим. Страдање од несанице и пролива и стомачних тегоба бива код човјека незаситива.
21. И ако си се оптеретио јелима, устани иза стола и одахни.
22. Послушај ме, чедо, и не понизи ме, и на крају ћеш схватити ријечи моје; у свим дјелима својим буди отресит и никаква болест те неће задесити.
23. Издашног у хљебовима благословиће усне, и свједочанство доброте његове је вјера.
24. На злоупотребљујућег хљеб зароптаће град и свједочење злобности његове је истинито.
25. У вину се не прави храбар, јер вино је многе упропастило.
26. Пећ испробава жељезо при каљењу, тако и срца гордих вино у пијанству.
27. Корисно је у животу вино људима, али само ако га пијеш по мјери. Шта је живот лишен вина? Оно је створено на радост људима.
28. Радовање срца и весеље душе вино је кад се пије у вријеме прикладно.
29. Горчина за душу је вино кад се пије прекомјерно, у раздражености и свађи.
30. Пијанство умножава јарост неразумног, на саблазан, умањујући крјепост и стварајући повреде.
31. На гозби вина не карај ближњег и не понижавај га у радости његовој; ријеч увреде не реци му, и не жалости га захтјевима.

(Глава 32)

1. Поставили су те за управника? Не горди се; буди међу њима као један од њих,
2. Побрини о њима, па онда сједи; и када све што је потребно учиниш, одахни да би се веселио због њих и да би због доброте примио вијенац.
3. Бесједи, старешино, јер ти то приличи, с тачним знањем, и не ометај свирку;
4. Гдје је слушање, не троши ријечи, и у невријеме не прави се мудар.
5. Што је печат рубина на украсу златном, то је милозвучје музичко на гозби винској.
6. Што је на окову златном печат смарагдни, то је појање музичара уз сладосно вино.
7. Бесједи, младићу, ако је потребно, само ако двапут будеш упитан;
8. Сажми ријеч, с мало ријечи много (кажи), буди као онај који зна и ако ћути.
9. Кад си међу велможама, не узноси се, и док други говори, буди пажљив.
10. Прије грома сине муња, и стидљивом претходи благодат.
11. На вријеме устај и не касни, хитај дому и не буди лијењ;
12. Онамо играј и чини по жељама својим и не сагријеши ријечју гордом.
13. И за све то благослови Створитеља свога и Онога који те напаја добрима својим.
14. Који се боји Господа, примиће поуку, и који рани, наћи ће добру вољу.
15. Који тражи Закон, наситиће се њиме, а лицемјер ће се саблазнити њиме.
16. Који се боје Господа, наћи ће просуђивање, и наредбе ће им као свјетлост засијати.
17. Човјек грјешник избјегава изобличење и по вољи својој наћи ће оправдање.
18. Човјек савјетан неће превицјети расуђивање, а отуђен и горд неће задрхтати од страха [и послије тога кад нешто учини без расуђивања].
19. Без савјета ништа не чини, и када тако чиниш, не кај се.
20. Путем клизавим не иди и не спотичи се о камење.
21. Не вјеруј путу који је без препрека,
22. И од дјеце своје чувај се.
23. У сваком дјелу вјеруј души својој; јер у томе је држање заповијести.
24. Ко вјерује Закону, пази на заповијести и ко се узда у Господа, неће оскудијевати.

(Глава 33)

1. Оног који се боји Господа, неће снаћи зло, ако и у искушење падне, Он ће га избавити.
2. Човјек мудар неће омрзнути Закон, а ко га се лицемјерно држи, као брод је у бури.
3. Човјек разуман повјериће се Закону и Закон му је вјеран, као питање коме се открива (истина - урим).
4. Припреми ријеч, и тако ћеш се чути, сабери поуке, и онда одговарај.
5. Точак на колима унутрашњост је безумног, и као осовина која се окреће, таква је мисао његова.
6. Што је коњ неукротиви, то је пријатељ подругљиви, рже под сваким ко га јаше.
7. Зашто је један дан бољи од другога ако је свака дневна свјетлост у години од сунца?
8. Разумом Господњим се разликују, Он мијења времена и празнике.
9. Неке од њих узвиси и освешта, а друге из њих сврста у број (обичних) дана.
10. И сви људи су од земнога праха, и Адам од земље би створен;
11. Мноштвом знања Господ направи разлику међу њима, и промијени путеве њихове:
12. Неке од њих благослови и узвиси, а неке од њих освешта и к њима се приближи; неке, опет, прокуне и понизи и помјери их са положаја њиховог.
13. Као крчаг глинени су у руци Његовој, - сви путеви Његови по благовољењу су Његовом - тако су и људи у руци Створитеља свога, узвратиће им по суду своме.
14. Наспрам зла је добро, и наспрам смрти живот, тако је наспрам побожнога грјешник.
15. И зато удубљуј се у сва дјела Вишњега, по двоје и двоје, једно насупрот другога.
16. Ја сам последњи дошао као онај који скупља послије жетелаца.
17. По благослову Господњем, стигох и као жетелац напуних сноп.
18. Разумите да се нисам само за себе трудио, него за све оне који траже поуке.
19. Чујте ме, велможе народни, и челници сабрања послушајте ме.
20. Сину и жени, брату и другу не дај власт над собом, у току живота свога; и не дај другоме имање своје, да се не покајеш иштући га.
21. Све док си жив и док дишеш не замјењуј себе ни са ким;
22. Јер боље је да тебе моле дјеца твоја, неголи да се нађеш у рукама дјеце своје.
23. У свим дјелима својим буди надмоћан, и недај мрљу на славу своју.
24. У дан свршетка дана живота твога и у вријеме кончине раздијели насљеђе своје.
25. Храна и прут и бреме су за магарца, хљеб и дисциплина и рад су за слугу.
26. Запосли слугу и наћи ћеш покој; попусти рукама његовим, и тражиће слободу.
27. Јарам и узда врат ће повити, а слуги злотворном окови и мучења;
28. Укључи га у посао да не лењствује; јер многоме злу научила је управо лењост.
29. У рад га уведи, као што му приличи, а ако не буде слушао, стави га у окове.
30. Но, не претјеруј у односу на било кога, и без расуђивања не чини ништа.
31. Ако имаш слугу, нек ти буде као ти, јер си га крвљу стекао;
32. Ако имаш слугу, сматрај га као брата, јер ће ти као душа твоја бити потребан;
33. Јер ако га озлобиш [неправедно], и уставши побјегне, којим путем ћеш га тражити?

(Глава 34)

1. Празне наде и лажне у неразборита су човјека, а снови дају крила неразумнима.
2. Као онај који се хвата за сјенку и гони вјетар, такав је и онај ко се узда у снове.
3. Ово његово виђење снова исто је што и слика лица наспрам самог лица.
4. Од нечистог шта може очистити? И од лажљивог шта може бити истинито?
5. Гатања и бајања и снови испразне су ствари, и као код оне која се порађа - машта срца.
6. Ако не буду послани од Вишњега у посјету, не препуштај им срце своје;
7. Јер многе су снови преварили и пропали су они који су се уздали у њих.
8. Без лажи биће испуњен Закон, и премудрост устима вјерним је савршенство.
9. Човјек који путује, знаде много, и веома искусни испричаће знање;
10. Ко је без искуства, мало знаде, а који путује, умножиће вјештину.
11. Много шта сам видио на обиласцима својим, и знање је моје више од ријечи мојих.
12. Често сам био у смртној опасности и био сам спасен благодарећи овоме.
13. Духу оних који се боје Господ ће дати живот; јер надање је њихово у Спаситељу њиховом.
14. Ко се боји Господа, ни пред чим неће стрепјети и неће се преплашити, јер Он је нада његова.
15. Онога који се боји Господа блажена је душа; чиме ће се одржати, и ко је њему утврђење?
16. Очи су Господње на онима који га љубе, заштита моћи и тврђа снаге, покров од жеге и покров у подне, чувар од спотицања и помоћ од пада.
17. Он узвисује душу и просвећује очи, исцјељење даје, живот и благослов.
18. Ко приноси жртву од неправде, принос му је порочан, и нису по Божјој вољи дарови безаконих.
19. Не прима Вишњи приносе нечастивих, нити ће мноштвом жртава очистити гријехе.
20. Какав је онај који жртвује сина пред оцем својим, (такав је и онај) који приноси жртву од имовине биједних.
21. Хљеб невољних живот је за сиромашне, ко их њега лишава човјек је крвопијац.
22. Убија ближњег онај ко му одузима што је за живот, и крв пролива онај ко лишава најамника плате.
23. Један гради, а други руши; каква им је корист од таквог труда?
24. Један се моли, а други проклиње, чији глас ће услишити господар?
25. Ко се умива од (додира) мртваца и опет га се дотиче, каква му је корист од умивања?
26. Такав је човјек који пости за гријехе своје и опет иде да исто чини! Молитву његову ко ће услишити? И каква му је корист од смирења његовог?

(Глава 35)

1. Ко држи Закон, умножава приносе; приноси жртву спасења ко пази на заповијести.
2. Узвраћа благодарност ко приноси јествене жртве; и ко чини милостињу, приноси жртву хвале.
3. Добра воља Господња је одустати од злобе, а умилостивљење - одустати од неправде.
4. Не излази пред лице Господње празан, јер све ово бива због заповијести.
5. Принос праведног обогаћује жртвеник, и миомир његов пред Свевишњим је.
6. Жртва праведна бива примљена, и сјећање на њу неће бити заборављено.
7. Благим оком прослави Господа и не умањи првине руку својих.
8. При сваком давању нек ти буде радосно лице, и са весељем освештај десетине.
9. Дај Свевишњем по давању Његовом, и благим оком по нахођењу руке;
10. Јер Господ је онај који узвраћа, и седмоструко ће ти надокнадити.
11. Не умањуј дара, јер ти га неће примити, и не надај се у жртву неправедну;
12. Јер Господ је судија и нема код Њега гледања (лицезренија) ко је ко.
13. Неће примити лицезрења на убога и молитву онеправдована услишиће;
14. Неће презрети молитву сиротога, ни удовицу кад излије молбу.
15. Не теку ли сузе удовице низ образе, и вапај њен против онога ко их је изазвао?
16. Који служи (Богу), са благовољењем ће бити примљен, и молитва његова до облака ће стићи;
17. Молитва смиренога облаке прониче, и док му се Бог не приближи, неће се утјешити;
18. И неће одустати док га не посјети Свевишњи и док не буде судио праведнима, и донио пресуду.
19. И Господ неће задоцнити, нити ће бити дуготрпјељив на њима све док не сатре бедра немилостивих
20. И док народима не узврати осветом,
21. Док не истријеби мноштво напасника и скиптре неправедних сатре,
22. Док не узврати човјеку по дјелима његовим, по дјелима човјечијим, по намислима њиховим,
23. Док не пресуди суд над народом својим и док га не обрадује милошћу својом.
24. Дивна је милост у вријеме туге њихове, као кишни облаци у вријеме суше.