Служебник
СЛУЖЕБНИК, СЛУЖАБНИК (грч: Λιετουργιάριον, Λειτουργικών - литургијарион, литургикон), Црквена богослужбена књига за презвитера и ђакона, са одређеним Црквеним службама. Најстарији тип служебника је цариградски, који је имао следеће службе: вечерње, јутрење и Литургије: Св. Јована Златоустог и Св. Василија Великог. Касније су придодате још две службе: Литургија пређеосвећених дарова и Литургија Апостола Петра. Служебник овакве садржине преведен је и на словенски језик још за време Светих Кирила и Методија за словенске цркве. Код Грка ова књига има два облика: или су у њој само Литургије Св. Јована Златоустог, Св. Василија Великог и Пређеосвећених дарова, и онда се зове литургијарион, или се уз служебник са службама: вечерње, јутрење и Светих Литургија налази и требник (књига с молитвама, требама и молитвословљима за верне) па се назива евхологион (Εύχολόγιον) или молитвослов.
Служебник с главним службама обично има и својих допуна, у којима су чинови и молитве, које се каткад савршавају заједно са службама дневног круга. Такви су:
- Чин благосиљања кољива у част и спомен Господњих празника или светитеља Божијих.
- Чин над кољивом у спомен умрлих
- Молитве после Светог Причешћа.
Затим су кратке изменљиве завршне молитве, тзв. отпусти с којима свештеник завршава службе. Пошто се у отпустима спомињу дневни светитељи, то служебник садржи и месецослов годишњег круга обично с прокименима и алилујаријем. На крају службеника, треба да се налази, мада зависи од издања, тзв. учитељноје извјестије, тј. упутство у којем су поуке свештенику и ђакону ο вршењу светих служби, а нарочито Св. Литургије, или поуке шта свештеник треба да ради у случајевима разних недоумица, које се могу догодити на Св. Литургији.
Служебник који данас употребљавамо, и то на црквенословенском језику, добио је свој облик у другој половини XIII века, а коначни облик добио је 1690. године. Код нас је штампан неколико пута; први пут је служабник (литургијар) издао Божидар Вуковић 1519. године, у Млецима, као и његов син Вићенцо Вуковић 1554. године, а затим, Јеролим Загуровић 1554-1570. године. Један служебник је штампао у Горажду и штампар Божидар Горажданин 1519. године. Служебник на српском језику издао је Свети Синод СПЦ 1998. године.
