Сретење

(Преусмерено са Сретење Господње)
Jump to: navigation, search
Сретење Господње, икона X век
Сретење Господње, икона X век

СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ (грч: Υπαπαντής του Χριστού), празник којим се прославља увођење малог Исуса у Јерусалимски храм, што представља сусрет Бога са својим народом, одн. Црквом коју представља Симеон Богопримац. По том свом карактеру овај празник је добио своје име. Празнује се 2. фебруара.

По Мојсијевом закону, жена се након порода сматрала нечистом четрдесет дана. После тога морала је ићи у храм да принесе једно јагње од годину дана да би се очистила од греха. Оне сиромашнијег стања давале су две грлице или два голуба. Исто тако, првенац, како од рода људског или од стоке, морао се посветити Богу. За мушку децу се морао дати откуп од пет сикала сребра. Нигде се не спомиње да је за Исуса, као првенца, дат откуп: јер је он дао себе у откуп за све, и зато што је мајка Исусова била сиромашна и што је Исус целог свог живота на земљи био Богу посвећен. Када је Исусу било четрдесет дана од рођења, Марија је са Јосифом и бебом Исусом отишла у Јерусалимски храм и принела Богу на жртву само два млада голуба. У храму је био побожни старац Симеун, који је живео у Јерусалиму, и коме је Бог обећао да неће умрети док не види свога Спаситеља. Старац је у Исусу познао обећаног Месију, благословио га и захвалио Богу што му је омогућио да види Спаситеља. Том приликом старац је и Марији прорекао тешке тренутке у животу, све због њеног сина: "Гле овај лежи (сада као мали) да многе (силне) обори и подигне (ниште) у Израиљу; а и да буде знак против кога ће се говорити. Α и теби самој прошће нож душу, да се (тако) открију мисли многих срдаца" (Лк 2,34-35). Због овог догађаја, тј. сретења малог Исуса са праведним Симеоном, и сам дан се зове Сретење.

Празновање

Празник је установљен још у најстаријем добу Хришћанства, али се свечано почео прослављати тек око 541-542. године, за време цара Јустинијана. У Цариграду и околини се беше мојавио велики помор, који је за три месеца однео десет хиљада људи, а у Антиохији се јавише јаки земљотреси. На Сретење су држана велика народно-свечана молетствија и невоље су престале.

Овај празник Црква слави 2. фебруара, но ако се деси да пада у Чисти Понедељак (тј. прве недеље Великог поста), његово се празновање преноси и Сирну, тј. Белу Недељу.

У иконографији

Обично се сликају храм и трем са куполом, у дну трема олтар са упаљеним кандилом. Симеон Богопримац држи у рукама дете Исуса који га благосиља. Богородица и Јосиф су са друге стране, носе две голубице у корпи или марами. Ту је и пророчица Ана која препознаје Бога у Исусу. Понекад се Дете слика како се извија према мајци предвиђајући своју судбину и страхујући од ње. Сопоћанско Сретење се издваја по смирености композиције.

Народни обичаји

Од Сретења, по народном веровању, дани почну дужати, а ноћи краћати, те стога сељаци кажу: "Сретење обретење". Још се верује да се тога дана срећу зима и лето и прекорно се поздрављају: "Ти мени дајеш голе и босе људе, а ја теби обучене" - казује зима лету, а лето одговара: "Истина, али се мени много више радују него теби". Од овог дана више не може бити онакве студени као пре тога. На Сретење, кажу, мачка излази из своје јазбине и погледа низ сунце: ако спази своју сенку, враћа се у јазбину да продужи спавање још шест недеља јер ће и зима још толико трајати; ако је не види, упути се у шуму, да тражи храну.

Врапци до Сретења бирају своје невесте, а на тај дан се венчавају и тада су најгласнији и најбучнији. Девојке добро гледају кога ће првог ујутро срести, јер ће и младожења бити исти такав по души и изгледу.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net