Тропар

Jump to: navigation, search

ТРОПАР (грч: τροπάριον), кратка Црквена молитвена песма, која садржава суштину празника за који је написана и којом се прославља свети; једна од песама у Канону, која следује иза ирмоса; Црквена песма настала у време најстаријег стадијума химнографије.

ТРОПАРНИК, посебна целина у књизи са тропарима и кондацима, за поједине дане Црквене литургијске године.

Историјат и настанак

Написана је као поетска проза и појала се заједно са стиховима Псалама. Назив је добила од деминитува речи τρόπος, који означава начин музичког извођења. Настанак тропара, једне од најважнијих врста Црквених песама, везује се за име преподобног Авксентија, познатог витинског подвижника (†470). Приликом састављања, наменио их је посетиоцима своје келије које је поучавао кратким Црквеним песмама од неколико реченица, а појале су се врло пријатним мелодијама.

Обрасци тропара имали су следеће теме: анђелско слављење Бога, стварање света, искупљење света, покајање и прослављање светих. Најстарија сведочанства ο појању тропара на богослужењу имамо из V века. Изасланици аве Памва посетили су у V веку храм Св. Апостола Марка у Александрији и тамо су чули појање тропара. Друга сведочанства потичу из VI века када су игумани Јован и Софроније посетили Нила, игумана синајског, затекли су га у храму за време вечерња и чули појање и уверили се ο редоследу вечерња. Из њиховог извештаја види се да су тропари били саставни део канонских часова и уопште богослужења Православне Цркве.

Један од најстаријих тропара је "Светлости тиха" (грч: Φώς ιλαρόν), који налазимо у Апостолским установама, а који се поје на вечерњем. Њега спомиње Василије Велики цео век пре преподобног Авксентија, и пише да је појање тропара стара традиција Цркве.

Тропар: Светлости тиха (Свете тихи)

Светлости тиха, свете славе бесмртнога Оца Небескога, Светога, Блаженога; Исусе Христе, дочекавши залазак сунца и видевши светлост вечерњу, певамо Оца, Сина и Светога Духа Бога; достојан си да у сва времена будеш слављен гласовима радосним, Сине Божији, Ти живот дајеш, зато Те свет слави.

Црквенословенски

Свете тихи, свјатија слави бесмертнаго Оца небеснаго, Свјатаго, Блаженаго; Исусе Христе, пришедше на запад сонца, видјевше свет вечерни, појем Оца, Сина и Свјатаго Духа Бога; достојин јеси, во всја времена, пјет би ти гласи преподобними, Сине Божији живот дајај, тјемже мир Тја славит.

Тропар у извођењу братства манастира Валаам, Русија     


Подела и намена

Општи тропари

Користе у случајевима када:
а) Нису написани посебни тропари за одређеног светитеља - тада се у текст општег тропара умеће име оног у чију част се поје, и поред тога, узима се текст тропара зависно од тога у коју скупину светитељ припада.
б) Написани су за светог, али нису везани за одређени Црквени празник, него су општег карактера.

Тако опште тропаре делимо на тропаре написане:

  • Пророку
  • Апостолу
  • Апостолима
  • Светитељу
  • Светитељима
  • Преподобном оцу и повижницима у пустињи
  • Преподобним оцима
  • Мученику
  • Мученицима
  • Свештеномученику
  • Свештеномученицима
  • Преподобномученику
  • Преподобномученицима
  • Жени мученици
  • Женама мученицама
  • Преподобној светитељки
  • Преподобним светитељкама
  • Жени преподобномученици
  • Исповеднику
  • Бесребреницима
  • Христа ради јуродивом

Свакодневни седмични тропари

Везани су за одређене дане у седмици:

Остале поделе

Поред горе наведених подела, постоје Господњи и Богородични тропари. Посебни тропари се поју за Триод посни, Триод цветни, задушнице, венчање, рукоположење и резање славског колача. Поред тога, постоје тропари храма, претпразнични и празнични тропари. Претпразнични тропари се поју до самог празника, а празнични од празника до оданија. Тропари се поју по гласовима - глас 1. до глас 8.

Правила и распоред

Тропар заузима највидније место у Црквеном песништву, јер је Канон, најважнији део аколутије, састављен од тропара.

Обичним данима, на Литургији се поје седмични тропар и кондак дотичног дана у седмици, а они се не поју на повечерју, јутрењу и на часовима. Тада се поје тропар и кондак храма, који се такође не поје на другим дневним службама. Најпре се поју сви тропари, а после њих, сви кондаци. Пре претпоследњег кондака увек се поје "Слава..", а пре последњег кондака "И ниње.." На крају се увек поје Богородичен, или кондак претпразништва или празника.

Поредак појања
  1. Прво се поје тропар у част Господа. Ако је храм посвећен Господу, поје се пре свега тропар храма. У недељне дане се тај тропар замењује васкрсним тропаром, а у среду и петак - тропаром Часног крста, а у дане претпразништва и попразништва Господњих празника - тропаром претпразништва или празника.
  2. Тропар у част Пресвете Богородице. Ако је храм посвећен Богородици, онда се поје тропар храма, ако је претпразништво или попразништво Богородичиног празника, онда се поје тропар претпразништва или празника.
  3. Трећи по реду је дневни тропар седмичног дана (погледати поделу изнад).
  4. Након дневног тропара, долази тропар светоме чији се спомен слави тог дана.
Одступања од наведеног поретка

Храмовни тропари и кондаци не поју се када год је у другим тропарима и кондацима, који падну у тај дан, садржано исто прослављање као и у храмовним:

  • У уторак не појемо кондак храма који је посвећен Претечи, јер се поје кондак дана, који је такође Претечин.
  • У четвртак се не поје храмовни тропар и кондак у храмовима посвећеним Апостолима.
  • У суботу не појемо храмовне тропаре и кондаке онде где је храм посвећен светоме, јер су сви свети споменути у тропару суботњег дана.
  • У среду и петак се не поје тропар храму Господњем, јер се поје тропар Спаситељу.
  • У недељу се не поје тропар храму Господњем, пошто претходи васкршњи тропар, у коме се такође прославља Исус Христос.
  • Тропар и кондак храма Господњег не поје се у дане претпразништва и попразништва Господњих празника.
  • Тропар и кондак храма посвећеног Богородици не поје се на претпразништво и попразништво Богородичиних празника.
  • Тропари и кондаци храмова посвећених светима не поју се када спомен светога који има бденије, али не полијелеј, падне у недељни дан и у седмичне дане.

Дневни тропари и кондаци пoју се сваког дана изузев четвртка и суботе. У четвртак се пoју два дневна тропара: Апостолима и Светом Николи, а суботом свим светим и за упокојене. Дневни тропари и кондаци се уопште не поју, ако се не поје Осмогласник. У дане претпразништва и попразништва, уместо дневних тропара, поју се тропари и кондаци претпразништва, празника или светога са бденијем или полијелејем. Тропари и кондаци за упокојене поју се суботом, ако се слави спомен светога који има славословље, полијелеј или бденије. Заупокојни тропар се поје у суботу само онда када нема тропара обичном светом.

Сродне теме

Спољне везе

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net