Усековање главе Светог Јована Криститеља

(Преусмерено са Усековање)
Jump to: navigation, search
Усековање, икона XIX век
Усековање, икона XIX век

УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА (29. август); Црквени празник који је уједно и једнодневни пост; празник када се Црква сећа великог проповедника покајања и Царства Божијег - Св. Јована Кститеља, и његовог мученичког страдања. Догађај који је био повод за успостављање овог празника описан је у (Мт 14, 1-13); Ирод Антипа, син Ирода Удумејца (37пне-4), оженио се (други брак) Иродијадом, женом свога брата Филипа. Због тог неморалног чина, Св. Јован га је без страха изобличавао пред свима. На рођендан Ирода Антипе, Иродијадина кћи, пошто је претходно игром угодила Ироду, а по наговору њене зле мајке, тражила је од Ирода, и добила, главу Св. Јована Крститеља. Тако је страдао велики пророк Св. Јован Крститељ. Иродијада је закопала главу у свом дворцу, а тело су ученици Јованови сахранили у Севастији - стара Самарија, у Палестини.

Начин прослављања

Овај празник слави се од давнина, а сведочанства постоје од V века, у беседама Петра Хризолога (†458), презвитера Хрисипа. Дан се проводи у строгом уздржању и посту. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену крв Јованову.

Црквене песме за овај празник написали су Андрија Критски (II канон), Св. Јован Дамаскин (стихире на Господи возвах, слава на литији, I канон) и цариградски Патријарх Герман (стихире на литији).

Народни обичаји

Херцеговци на овај дан посте, не раде теже послове и нарочито воде рачуна да не раде ништа око семења, чак пазе на који је дан пало усековање, па ако је то понедељак, на пример, онда сваког понедељка у години избегавају да се баве семеном. У неким селима се договоре да се орање започне сутрадан по Светом Јовану и одреде ко треба да први почне.

И у Шумадији посте, не раде теже послове и мисле да је ово добар дан да се беру лековите траве. На тај дан деци не дају да једу парадајз, брескве, јабуке и било шта друго црвене боје. Само жене раде око семена, остављају га за следећу годину и спремају зимницу. Од трава се највише беру: кантарион, метвице, коњски чибур, линцура и др. Таковци су одлазили на ливаду Срчаник код села Клатичева. Када је почео да долази и свет из удаљенијих места, овде се развио вашар. У почетку народ се окупљао испод "грмова", односно великих сеновитих храстова, а онда су дошле кафеџије са шатрама тако да је ово постао прави велики и бучни вашар. Православни посте на овај дан, а доста њих једнониче - не једу ништа све до мрака.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net