Херувими

Jump to: navigation, search
Херувим
Херувим

ХЕРУВИМИ (грч: χερουβείμ; јевр. јед: heruv, јевр. мн: heruvim, наша множина херувими је двоструки плурал); бестелесна небеска бића, служитељи Бога као и сви Анђели; други анђелски чин у небеској јерархији. У Библији се спомињу 92 пута (91 пут у Старом Завету, а у Новом Завету само у Јев 9,5), и то на самом њеном почетку; после изгнања Адама и Еве из Раја: "И постави (Бог) пред вртом едемским херувима, с пламеним мачем... да чува пут ка дрвету од живота" (1 Мој 3,24). Затим се ο њима говори приликом изградње скиније у Мојсијево време (2 Мој 25,18-22) и зидања Соломоновог храма (1 Цар 6,27; 8,6-7; 2 Дн 3,10-13). Тада су били изображени у људском лику, али с крилима, и постављени над ковчегом завета у Светињи над светињама, лицем окренутим према ковчегу, знаку присуства Божанства, чиме се жели нагласити да су херувими као виша духовна бића удостојени нарочитом близином Божијом - стоје пред Његовим престолом, увек спремни да извршавају Његову свету вољу (2 Мој 25,18-22).

У Библији

У псалмима (18,10; 99,1), код Пророка Исаије (37,16) и на другим местима (1 Сам 4,4; 2 Сам 6,2; 22,1), Господ се представља како седи на херувимима. Пророци Мојсије и Језекиљ и јеванђелиста Јован говоре ο њима као ο анђелским бићима (Јез 1 и 10; Отк 4,6-9). Херувими чине нарочити виши ред у небеској јерархији, различит од анђелског (Отк 5,11-14; 7,11). Бог их је обдарио посебним способностима и моћима за извршавање издвојене службе. Херувим чува приступ дрвету живота у Рају (1 Мој 3,24), херувими над ковчегом завета у скинији, одн. храму, осењују очистилиште (Јев 9,5). Херувими окружују престо Сведржитеља и Јагњета на небесима, и неуморно прослављају безгранична савршенства Његова, не само због великог дела стварања него и ради нашег искупљења. У њима је пуноћа вишег живота (Јез 28,14; Отк 4,6-8).

У Цркви

У Небеској јерархији (гл. V-IX) Св. Дионисија Ареопагита херувими су одмах после серафима, тј. на другом месту у реду девет анђелских чинова. Њихов назив на јеврејском језику означава обиље знања и мудрости, јер им се као најближим Богу, првима дају богојављења. Име херувима означава и њихову способност за созерцавање Бога, способност за примање божанске светлости и лепоте, у Његовом директном пројављивању. Означава и њихову способност да другим, нижим анђелским чиновима, дају и саопштавају мудрости које су прмили од Бога на дар. Због тога, припадајући највишој јерархији небеских умова, просвећени од самог Творца и испуњени истинама онолико колико припада њиховом чину, они очишћују, просвећују и усавршавају друге, ниже чинове небеске јерархије.

У Црквеној уметности, Херувими се сликају плавичастим тоновима. Литургијска химна "Иже херувими..." - Херувимска песма, херувика, управо изражава оно тајинство, заступништво херувима за грешне људе који "невидљиво изображавају херувиме". Ова химна, на самом почетку Литургије верних, пружила је композиторима прилику и надахнуће да доведу до изражаја своје музичке способности.

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net