Освећени дарови

(Преусмерено са Часни дарови)
Jump to: navigation, search
Дарови спремни за освећење
Дарови спремни за освећење

ОСВЕЋЕНИ ДАРОВИ (грч: προσφορά - принос), коначни облик предложених светих дарова хлеба и вина припремљених на проскомидији, који се користе за Причест свештенства и верника; дарови у облику хлеба и вина који су призивом и силом Светог Духа постали пречисто Свето Тело и Крв Спаситеља Исуса Христа; најчистија и најсветија храна и пиће за коју знамо да постоји у овом свету у коме живимо.

Ток освећења

Сам чин освећења дешава се у склопу канона Евхаристије, тј. Анафоре, која је језгро и срж Свете Литургије. Тренутак освећења предожених дарова се дешава иза изговарања речи Исуса Христа са Тајне вечере: "Узмите једите, ово је Тело Моје које се ради вас ломи за отпуштење грехова. Пијте из ње сви, ово је Крв Моја Новог Завета која се ради вас и ради многих пролива за отпуштење грехова." Након тих речи, свештеник подиже предложене свете дарове и возглашава: "Твоје од Твојих Теби приносећи ради свих и за све." а онда три пута изговара тропар Трећег часа. Следи призивна молитва Светом Духу, ткз. Епиклеза, Богу Оцу да ниспошаље Светог Духа на дарове који се приносе и да их дејством и силом Светог Духа претвори у Тело и Крв Христову. Након Епиклезе, преложени свети дарови постају Освећени Свети Дарови, а након благослова који је прати, завшава се сам чин евхаристијског освећења.

О даровима Богу током историје

Дарови Богу постоје у људском роду од најстаријих времена. Тако већ Каин даје "принос Господу од рода земаљскога", а Авељ, његов брат, од "првина стада својега" (1 Мој 4,3-4). Приношење Богу на дар и освећење првих земаљских плодова и крвних жртава (јагње, теле, голубови) била је потреба човекова и заповест Божија. Ти дарови (приноси) били су знак човековог кајања за грехе и знак његове благодарности и покорности Богу.

Најзначајнији дар (принос) богу изабраног народа Божијег била је жртва - пасхално јагње, даривана у спомен избављења јеврејског народа из ропства у Египту. Но, показало се да су све жртве биле заиста недовољне да спасу човека од греха, јер су све оне у ствари биле припрема за Христову жртву на крсту. Он је себе даривао (принео) на жртву, да својом жртвом уништи грех (Јев 9,25; 9,26; 9,28). Тако су Његовим даривањем (приношењем) све жртве добиле пуноћу и биле укинуте, а дарови (приноси) добили свој прави смисао на Тајној вечери, када је Исус Христос принео хлеб и вино, заменивши тако све приносе и жртве и установивши Свету Тајну Причешћа.

Чин приношења дарова, познат још у Старом Завету (Јев 9,2), најбоље указује на карактер Литургије као евхаристијске жртве. Дарови (приноси) у Православној Цркви јесу елементи Евхаристије, јер приношење Богу хлеба и вина представља приношење Богу нас самих, наших живота и целог света. Човек је жртвено биће јер се његов живот осмишљава кроз љубав, а љубав је жртвена и своју победу види у страдању. Она не само да даје вредност и смисао животу него даје сам живот, у чему проналази смисао радости живота.

Дарови (приноси) које чинимо у Христу и који представљају Свето Тело и Свету Крв Господа Исуса Христа, откривају нам да нема ничег другог осим Христа, који је пуноћа свега што постоји. Тај центар литургијског богослужења нераздвојен је од молитве епиклезе јер Дух Свети је саучесник у сваком даривању (приношењу).

Сродне теме

Прегледи
Лични алати
© 2006 Православље
info@pravoslavlje.net